Šta predviđa Nacrt fiskalne strategije?
Ako Srbija ne smanji svoje troškove, javni dug će nas „pojesti“, a novca za isplatu osnovnih stavki iz državne kase biće sve manje. Antikrizne mere koje je Vlada već preduzela, podižući porez na potrošnju, usvajajući još 11 zakona i ukidajući preko 100 nameta privrednicima, trebalo bi da zaustave povećanje manjka u državnoj kasi i bar uspore dalji rast javnog duga. Ovo, ipak, nije dovoljno da Srbija izađe iz krize u kojoj se nalazi, pišu Novosti.
Ministarstvo finansija i privrede upravo je obelodanilo Nacrt fiskalne strategije za iduću godinu. Na osnovama koje su upravo postavljene u ovom mesecu, Vlada namerava da gradi makroekonomsku stabilnost, kako bi porasli proizvodnja, zaposlenost i životni standard.
Da sve neće ići tako brzo, govore i projekcije samog ministarstva.
– Cilj fiskalne politike u srednjem roku je usporavanje rasta duga države i njegovo relativno smanjenje, odnosno, u dugom roku, spuštanje učešća duga u BDP na oko 45 odsto u skladu sa opštim fiskalnim pravilom – ističu u ministarstvu. – Javni dug države je u 2012. godini narastao na 65 odsto BDP, i svaki izostanak primene mera fiskalne konsolidacije doveo bi do dužničke krize i ponavljanja grčkog scenarija.
Država planira da deficit smanji kroz povećanje poreza na dobit i rast PDV-a i akciza, dok će se takozvano fiskalno prilagođavanje na strani rashoda sprovesti, između ostalog, kroz ograničavanje rasta plata i penzija, kao najvećih kategorija javnih rashoda.
U 2014. i 2015. godini očekuje nas dalje jačanje poreske discipline, ali i značajno smanjenje određenih izdvajanja iz budžeta.
Preduzeća u restrukturiranju moraće da stanu na noge i izađu na tržište najkasnije do 30. juna 2014. godine. U protivnom im sledi stečaj. Čak 700 miliona evra godišnje država izdvaja za pomoć ovim preduzećima koja posluju pod njenom „kapom“. I to u vidu direktnih subvencija, ali i državnih garancija za kredite, na plaćanje poreza i doprinosa, povezivanja radnog staža…
– Najznačajnije promene u sistemu subvencija su potpuno ukidanje direktnih i indirektnih subvencija državnim preduzećima od 2015. godine, efikasniji rad Železnica Srbije i ograničavanje godišnjih subvencija na maksimalno 0,5 odsto BDP – plan je Ministarstva finansija.
Takođe, pooštriće se uslovi za raniji odlazak u penziju, s obzirom na to da penzije upravo najviše zahvataju iz državne kase, kada je reč o transferima stanovništvu.
Vraćanje javnog duga u zakonske okvire od 45 odsto učešća u BDP predviđeno je do 2022. godine. I to pod uslovom da se novoizdate garancije kreću do jedan odsto BDP, a da realni rast bruto domaćeg proizvoda od 2016. godine nadalje bude četiri odsto godišnje, kao i da se devizni kurs ne menja više od dva odsto na godišnjem nivou.
