Šta biznismeni misle o inicijativi predsednika Srbije

Predsednikov predlog da investiraju u nerazvijene krajeve za najuspešnije biznismene odlična je ideja, ali samo ukoliko ih kroz podsticaje podrži i država.

U Delta Holdingu, kompaniji najbogatijeg Srbina Miroslava Miškovića,  juče su potvrdili da podržavaju ovu inicijativu.

Predrag Ranković Peconi, koji u Srbiji poseduju dve uljare – „Vital“ i „Sunce“, ali i kompanije „Milan Blagojević“, „Rubin“, „Monus“, „Pekarsku industriju Pančevo“, „Albus“, „Medelu“, TV Hepi, UP „Stari grad“… nije za medije želeo da komentariše inicijativu predsednika Srbije.

A prema rejting agencijama, četvrti Srbin na listi najbogatijih u istočnoj Evropi, Đorđije Nicović, kaže za Novosti da nema nameru da ponovo pokuša da ulaže u našu zemlju. „Nikada više neću ulagati kao ranije u firme u Srbiji“, kaže za Novosti biznismen Đorđije Nicović.

„Tokom dugih godina poslovanja, podigao sam proizvodnju u Pirotu, Nišu, Surdulici u preduzećima poput „Niteksa“, „Rudnika, „1. maja“ i dao milione evra. Država mi je sve to oduzela i prodala strancima, gotovo besplatno. Direktnim aktima sam izgubio više od 100 miliona evra. Zato, iako sam i dalje prisutan na domaćem tržištu, na mene ne mogu da računaju. Mislim da sam i previše uložio, a na kraju sam najgore prošao“.

Toplica Spasojević, predsednik ITM grupe, za Novosti kaže da bi vlasnici uspešnih kompanija u Srbiji sigurno bili zainteresovani za dalja ulaganja, ali da je neophodno obezbediti odgovarajuće preduslove za to. „Verujem da su domaći privrednici spremni da se društveno angažuju, ali je za to neophodno i da država obezbedi ambijent“, objašnjava Spasojević.

„Teško da je danas moguće zamisliti da neko sa svog računa uplati milion evra nekoj firmi u nerazvijenom području i da se, na taj način, priča završi. Potpuno drugačiji rezultat možemo imati ako domaće kompanije dobiju šansu da rukovode tim kompanijama. Ali sigurno je da bi, bar u prvo vreme, u njima dolazilo i do racionalizacije, odnosno otpuštanja i da je za prave efekte, odnosno obezbeđivanje novih radnih mesta potrebno vreme. Pored toga, sigurno je da se u čitav proces mora uključiti i država, formiranjem određenog fonda koji bi, delimično, finansirao ove projekte“.

Vlasnik modne kuće „Mona“ i već dva hotela u Srbiji, na Zlatiboru i Javoru za Novosti kaže da je iznenađen pozivom predsednika Srbije. „Još od 1989. godine sam u realnoj privredi“, kaže za ovaj list Đorđe Momirović, vlasnik „Mone“.

„Koliko sam državi i društvu dao, toliko sam i dobio. Ni više ni manje“.

Vlasnik Industrije mesa „Matijević“ iz Novog Sada, opet, podržava inicijativu predsednika Nikolića.

„Naravno da ću i dalje ulagati“, kaže Petar Matijević za Novosti.“Sve kompanije su registrovane u Srbiji i svu dobit ulažemo ovde. Nemamo ofšor kompanija, pa, samim tim, i sve poreze plaćamo u Srbiji. Trenutno, privodimo kraju investiciju u farme pilića, koje će nam omogućiti da godišnje prozvedemo četiri miliona komada pilića“.

Ovo nije prvi put da se privrednici pozivaju na solidarnost sa građanima Srbije. Čak su i biznismeni imali određene inicijative. Predsednik „MK grupe“ Miodrag Kostić je 2010. godine dao predlog da uspešni biznismeni pomognu propalim državnim firmama da se oporave.

Kostić je tada izjavio da preduzećima nudi besplatan angažman u oblasti konsaltinga, a naročito kada je u pitanju rukovođenje, finansije i investicije, ali i upravljanja krizom i promenama.

Međutim, inicijativa je propala, jer su privrednici otpuženi da, ulaskom u firme, žele da preuzmu kompanije za sopstveni profit.