Navučeni smo na Google, sms, FB, Twitter. Zašto?
Da li možete da ignorišete kada na svom ekranu ugledate žuto zatvoreno pisamce? Možete li da izdržite i da ne pogledate svoj mobilni posle upozoravajućeg zvuka da imate novu poruku? Zašto smo toliko znatiželjni, nestrpljivi i navučeni na email, sms, FB i Twitter?
Kriv je dopamin, hormon koji je otkriven pre manje od 60 godina i ključan je za mnoge moždane funkcije (razmišljanje, spavanje, raspoloženje, pažnja, motivacija, traženje i nagrada). Najnovija istraživanja su pokazala da domapin, pored toga što kontroliše osećanje zadovoljstava (hrana, seks, droga…), utiče na ponašanje da želimo, tražimo, zahtevamo. I nisu u pitanju samo hrana i seks, već i apstraktni koncepti – dopamin nas čini znatiželjnim, daje gorivo u potrazi za informacijom, motiviše nas da idemo kroz svet, da učimo i preživimo.
Kada „dopaminski“ želimo, uvek želimo više čak i kada smo zadovoljeni. Ovaj hormon tako uzrokuje beskrajan lanac („lup“) i mi tražimo još i još informacija, još i još zadovoljstava. Tako je i sa internet komunikacijom. Idelano područje da, kada nešto tražimo, odmah i dobijemo. Poželite da sa nekim popričate ovog momenta? Uključite skype ili pošaljete email ili sms i odgovor je tu za nekoliko sekundi. Treba vam informacija o bilo čemu? Tu je google. Lako je upasti u ovaj „lup“ – dopamin nas tera da tražimo, pa nas za to i nagradi tako što tražimo još. Nema kraja. Teško je zato ne pogledati u neotvoren email, prestati sa slanjem sms-a ili proverom mobilnog telefona da slučajno neka poruka nije ostala nepročitana.
Istraživanjem je dokazano da se naš dopaminski sistem ne može zasititi. Traži još i još i to je objašnjenje zašto još uvek pretražujemo google, iako smo još pre pola sata našli potrebnu informaciju.
Nepredvidljivo stimuliše dopamin. Kada prilazimo računaru ili telefonu, to radimo sa znatiželjom i uzbuđenjem jer očekujemo nove poruke. Ne znamo od koga su, koliko ih ima, ali uzbuđenje je sigurno prisutno. Dopamin je posebno osetljiv na signale da dolazi nagrada. Zato zvučni signal sms-a, skype-a ili vizuelni znak još više uvećavaju našu zavisnost.
Ovaj dopaminski sistem se najmoćnije stimuliše kada je informacija „mala“ da ne može u potpunosti da nas zadovolji. Nije slučajno što twitter ima ograničenje na 140 karaktera (160 sms), što je idealno da ovaj sistem „poludi“.
Ova konstantna stimulacija dopamina sa kojom živimo svakodnevno može biti veoma iscrpljujuća. Remeti nam pažnju, ne možemo da završavamo stvari jednu po jednu, stalno nas prekida i ovaj dopaminski „lup“ veoma umara. Kako se odbraniti?
Lanac se može povremeno prekidati ako, za početak, isključimo zvučne i vizuelne signale koji nas automatski obaveštavaju da imamo nove poruke i koji ne daju našem dopaminu da miruje.
M.P.
