Trgovinski lanci žele saradnju sa domaćim proizvođačima
Najveći problemi u saradnji velikih trgovinskih lanaca u Srbiji sa domaćim poljoprivrednim proizvođačima su nedovoljna količina i promenljiv kvalitet proizvoda, ocenjeno je na konferenciji o saradnji ta dva sektora.
Direktor za kategoriju voće i povrće u kompaniji Delez Srbija Milica Golubović izjavila je na konferenciji „Poljoprivreda i trgovinski lanci u Srbiji“, koju organizuje dnevni list Danas, da taj trgovinski lanac sarađuje sa 70 domaćih poljoprivrednih proizvođača.
„Najveći problem je što poljoprivredni proizvođači u Srbiji često ne mogu da proizvedu količine koje su nama potrebne“, rekla je Golubović i dodala da su razlog mala ulaganja u poljoprivredu i proizvodnja velikog broja proizvoda u malim količinama.
Saradnju sa proizvođačima otežava i oscilacija cena i devizni kurs
Ona je rekla da je plan Deleza da sarađuje sa domaćim proizvođačima i da ta kompanija sa njima radi planove proizvodnja za narednu godinu kako bi proizvodili potrebne količine određenih proizvoda.
Kako je dodala, oko 50 odsto poljoprivredno- prehrambenih proizvoda u radnjama Deleza su iz uvoza i to uglavnom banane i citrusno voće i oni proizvodi kojima nije sezona u Srbiji.
Komercijalni direktor Veropulos Srbija Petar Denkovski rekao je da je prioritet te kompanije saradnja sa domaćim proizvođačima, ali da su problem nedovoljne količine i oscilacije u kavlitetu proizvoda, zbog čega su često primorani da prekinu saradnju.
„Kvalitet proizvoda zavisi od sezone do sezone i često ne zadovoljava kriterijume, a saradnju sa proizvođačima otežava i oscilacija cena i devizni kurs“, rekao je Denkovski i dodao da su problemi i pakovanje i distribucija proizvoda.
Potpredsednik Privredne komore Srbije Miroslav Miletić izjavio je da prisustvo velikih trgovinskih lanaca na srpskom tržištu nije pomoglo plasmanu domaćih poljoprivrednih proizvoda van granica Srbije i da najveći deo domaće proizvodnje zadovoljava standarde kvaliteta velikih svetskih trgovinskih lanaca.
Veseli: Farmer u Srbiji hrani 16, a u Nemačkoj 156 ljudi
Jedan od problema, kako je rekao Miletić, je i nedostatka potrebnih količina za plasman na svetsko tržište. Miletić je dodao i da je Srbiji potrebna strategija razvoja pijačne delatnosti, jer hipermarketi predstavljaju opasnost za pijace i veletržnice i država bi trebalo da zaštiti sitne poljoprivredne prozivođače.
„Poljoprivreda je bila najveći kreditor trgovinskih lanaca, jer se za isporučenu robu plaćanje čekalo i 180 dana bez kamata, a dugovanja su dostigla i 60 milijardi dinara“, rekao je Miletić.
Sekretar Udruženja za poljoprivredu i prehrambenu industriju Privredne komore Beograda Miodrag Veseli rekao je da jedan farmer u Srbiji hrani 16, a u Nemačkoj 156 ljudi, što pokazuje kolika je mogućnost proizvodnje u Srbiji. On je rekao da tržište poljoprivrednih proizvoda u Srbiji karakteriše veliki broj sitnih proizvođača, razjedinjena ponuda, nema organizovanog otkupa, neefikasnost inspekcijskih službi i dominacija velikih otkupljivača.
„Za povećanje izvoza poljoprivrednih proizvoda potrebna je makroekonomska stabilizacija, formiranje Razvojne banke za kreditiranje agroprivrede, alternative metode finasiranja malih prozivođača i usvajanje zakona o zadrugama“, rekao je Veseli.
