5 KLJUČNIH nedoumica privrede o paketu mera Vlade Srbije

Vlada Srbije predstavila je početkom nedelje paket ekonomskih mera za smanjenje negativnog efekta na privredu prouzrokovanog epidemijom koronavirusa u vrednosti od 5,1 milijardu evra, što je polovina našeg godišnjeg budžeta ili 11 odsto BDP-a.

Paket mera za oporavak privrede uključuje odlaganje plaćanja dospelih poreskih obaveza, direktnu pomoć od tri minimalne zarade svim preduzetnicima, paušalcima i malim preduzećima, očuvanje likvidnosti privrednih subjekata kroz dodelu kredita preko Fonda za razvoj i garantne šeme za podršku privredi preko komercijalnih banaka.

Iako je preovlađujuće mišljenje da su mere Vlade Srbije za pomoć privredi dobre i vrlo izdašne, u poslednjih nekoliko dana od kada su predstavljene izdvojile su se određene nedoumice:

1. Datum od kojeg će mere važiti. Iako su predstavljene 31. Marta I logično bi bilo da važe od 1. aprila, to nije navedeno. Mihailo Vesović, direktoru u Privrednoj komori Srbije je u sredu tokom onlajn konferencije SAM-a kazao da je nezvanično to 1. April.
2. Tačan datum isplate prve garantovane minimalne zarade od predviđene tri takođe nije poznat. Rečeno je bilo najpre početkom maja, sada je opticaju sredina maja.
3. Nije najjasnije na koji period se odnose mere moratorijuma plaćanja poreza i doprinosa za zaposlene – da li na ceo mesec mart, od trenutka uvođenja vanrednog stanja, ili od kada ova odluka bude bila usvojena. Poznavaoci prilika navode da je ovu nedoumicu potrebno što pre otkloniti, budući da mnogi preduzetnici nisu sigurni da li treba da plaćaju poreze i doprinose: rok za njihov plaćanje za mart jeste 15.04, ali veliki deo poslodavaca ga uplaćuje zajedno sa neto platom radnika početkom meseca.
4. Nedoumica je i zbog čega država nije predvidela otpis poreza na zarade i doprinose za obavezno socijalno osiguranje bar za najteže pogođene sektore, već ih je sve stavila u isti koš I predvidela samo njihovo odlaganje. Hrvatska je recimo to uradila I predvidela gradaciju otpisa u zavisnosti od pada prihoda. Oni koji imaju pad Prihoda veći od 50 odsto biće potpuno oslobođeni plaćanja svih poreskih obaveza.
5. Krediti za likvidnost – ko može da konkuriše? Treća mera iz paketa tiče se očuvanja likvidnosti u privredi koja se realizuje kroz program finansijske podrške privredi preko Fonda za razvoj vredna oko 200 miliona evra i garantne šeme za podršku privredi preko komercijalnih banaka, u vrednosti oko 2 milijarde evra. Pretpostavka je da će ove mere imati efekta na ona preduzeća koja će u ovim okolnostima imati problem da plaćanjem svojim dobavljačima i nabavkom sirovina i repromaterijala, ali u ovom trenutku nisu do kraja poznati svi uslovi za konkurisanje za ova sredstva, niti način ni naročito brzina njihove implementacije.

Očekuje se da u narednim danima vlada konkretizuje mere i pruži pojašnjenja.

Izvor: BIZLife

Foto: BIZLife