Kriza u Srbiji zatvorila 120.000 malih i srednjih preduzeća

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Kriza u Srbiji zatvorila 120.000 malih i srednjih preduzeća

    Kada je pre desetak godina tranzicija kod nas počela, o malom i srednjem biznisu govorilo se kao o zamajcu koji će pokrenuti privredu i otvoriti brzo milion novih radnih mesta. Slika tog dela privrede danas je prilično nevesela. Od početka 2008. godine pa do 2012. ugašeno je više od 120.000 malih preduzeća i radnji, piše novosadski Dnevnik.

    Oni koji su opstali bore se da prežive i muku muče sa skupim kreditima i visokim dažbinama. To ne samo da im otežava dalji rad već su tako zbog viših cena nekonkurentni s kolegama iz okruženja. Jedino rešenje onda je smanjenje plata zaposlenima, što utiče na efikasnost rada. O tome koliko redovno mali i srednji vraćaju kredite nema podataka u Udruženju banaka Srbije jer se oni statistički vode pod kolonom “pravna lica” zajedno s velikom privredom. Samo preduzetnici imaju posebnu kategoriju, a podaci Biroa Udruženja banaka Srbije govore da je u docnji 13,6 odsto njihovih zajmova, gde s izmirenjem obaveza kasne duže od 15 dana. S obzirom na to da je ta brojka kod velike privrede 17 odsto, jasno je da se mali i srednji kao najranjiviji deo privrede još dobro drže.

    Banke su do sada učestvovale u programu subvencionisanih kredita Vlade Srbije za ovaj sektor, a pokreću i svoje programe zajmova likvidnosti. Odstupanja od standardizovanih uslova za reprogram obaveza malih i srednjih preduzeća su moguća. U takvim slučajevima odluka o nestandardnim uslovima za reprogram obaveza donosi se na osnovu specifičnosti slučaja koji se razmatra. Ukoliko se nakon analize proceni da je moguće da se biznis nastavi, klijentima se daje grejs preiod kako bi se stabilizovali, ali dešava se i da takva kompanija ima dva kredita, pa jedna banka odobri odgodu, dok druga to ne učini.

    Određene banke u saradnji sa PKS započele su seriju okruglih stolova u različitim gradovima na temu kreditiranja poljoprivrede u želji da od samih potencijalnih klijenata čuju koji bi im uslovi finansiranja odgovarali kako bi, koliko je moguće, prilagodili tome soje usluge.

    Banke imaju potencijal za nastavak kreditne aktivnosti, ali su prinuđene na to da s posebnim oprezom upravljaju rizicima usled ograničene sposobnosti preduzeća da se zadužuju i redovno servisiraju obaveze. Voljne su da nađu zajedničko rešenje, a samim tim šansa da do njega dođe je i veća. Pomoć treba da pruži i država, pažljivim određivanjem obaveza. Najlakše je povećati porez ili taksu, ali to ne mora obavezno da znači i veći prihod u državnoj kasi. Naprotiv, mnoga mala i srednja preduzeća se zbog toga ugase, a samim tim je i prihod manji.

    What's your reaction?

    developed by Premium Factory. | powered by Premium Hosting
    Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE