Američke banke uprkos padu prihoda isplaćuju rekordne bonuse
Premda se bore s padom prihoda, američke banke ove će godine isplatiti rekordne bonuse najvišem menadžmentu. Plate, beneficije i druge naknade u 32 velike finansijske institucije izlistane na tamošnjim berzama dosegnuće rekordnih 207 milijardi dolara u 2012., izračunao je The Wall Street Journal, a prenosi Poslovni dnevnik.
Prema tom proračunu, prosečni zaposleni dobiće 128.089 dolara što je 4,2 posto više nego što mu je isplaćeno pre godinu dana.
Istovremeno, pak, za očekivati je da će prihodi banaka nastaviti padati već drugu godinu zaredom zahvaljujući izostanku jačeg oporavka i averziji prema riziku. Ne dogodi li se iznenadni obrt, ukupni prihod 32 banke neće preći 561 milijardu dolara što je 7,2 posto manje nego 2010. kada je dosegao rekordnu vrednost.
Ali uprkos padu prihoda, dobit koju će ostvariti banke i dalje su na rekordnim nivoima još od od 2007. godine, a procenjuju se na 91 milijardu dolara. Upitno je, međutim, koliko dugo će banke imati manevarskog prostora iskazivati veće profite uz neprekidni pad prihoda iz temeljnog poslovanja. Između ostalog, taj prostor dosad su stvarale rezanjem troškova, a ponajviše radnih mesta. Najveće finansijske kompanije u SAD-u tokom ove godine ukinule su više od 40.000 radnih mesta, a trenutno zapošljavaju oko 1,6 miliona radnika, računica je WSJ-a.
Mnoge banke najavile su dalja smanjivanja radne snage zbog prilagođavanja padu prihoda. Ali problem je, kažu upućeni, u činjenici da se (pre)velik broj radnika otpušta „pri dnu korporativnih lestvica“ dok istovremeno u uskom krugu top menadžementa vlada jaka konkurencija. Velikodušnim bonusima, polisama zdravstvenog osiguranja i beneficijama vlasnici banaka tako žele privući najsposobnije menadžere koji će proširiti poslovanje u one grane koje će doneti najveće zarade jednom kad krene dugoočekivani oporavak.
Kada je, na primer, reč o Goldman Sachsu oko 22 posto zaposlenih te banke zaposleno je u „jeftinijim“ lokacijama poput Bangalora, Dalasa i Solt Lejk Sitija, a na kraju septembra njihov broj spustio se na 32.600, što je devet posto manje nego pre dve godine. Uprkos tome troškovi beneficija i naknada u samo godinu dana porasli su na 10,9 milijardi dolara što je skok od deset posto.
Trend rezanja troškova za zaposlene američke je banke sada doveo u poziciju da vrlo pažljivo moraju odvagati dalje uštede jer bi ih one mogle dovesti do toga da nespremne dočekaju oporavak i izgube tržišnu poziciju. Osim najvećih tržišnih igrača, i manje američke banke prisiljene su na rezanja i uštede. Ali, zanimljivo je da je i kod njih zabeležen trend rasta povlastica. U trećem tromesečju ove godine troškovi za beneficije porasli su 18 posto, a na takvu strategiju banke su se odlučile kako bi privukle najbolje menadžere.
