Zašto se u Srbiji pristaje na minimalac?
Svaki treći radnik u Srbiji zarađuje tek najnižu zagarantovanu zaradu. Od 1.725.960 zaposlenih najmanje njih 600.000 dobija platu od 20.010 dinara.
U Socijalno-ekonomskom savetu RS kažu da je kriza učinila svoje i procenjuju da je u poslednje dve godine spisak najmanje plaćenih porastao za skoro 200.000 imena.
„Broj radnika koji dobijaju minimalnu zaradu neprestano se povećava“, kaže Zoran Ristić, stalni član Socijalno-ekonomskog saveta.
Mnoge firme posluju veoma loše, pa nije retkost da preskaču čak i plate. Zato se povećava i broj onih koji ne dobijaju nikakvu zaradu, što celu situaciju čini još alarmantnijom. Prema rečima ZOrana Ristića, stalnog člana Socijalno-ekonomskog saveta, na isplatu zagarantovanog minimuma odlučuju se poslodavci koji imaju problema u poslovanju, odnosno oni kojima „ponestaje tržište ili su u velikim dugovanjima“:
„Opštim kolektivnim ugovorom je bilo propisano da se minimalac ne može isplaćivati duže od pola godine, ali je on prestao da važi još 17. maja 2010. Sad se to reguliše na nivou preduzeća. Samim tim, poslodavci isplaćuju minimalce sve dok traje kriza, a zaposleni prihvataju tu opciju jer misle da nemaju drugog izbora„.
Ristić kaže da bi, po kolektivnim ugovorima, poslodavci trebalo da nadoknade razliku do pune zarade čim se preduzeće „vrati u plus“, ali se to u praksi retko dešava:
„Sindikati ne utužuju poslodavce koji zloupotrebljavaju minimalce jer bi im u tom slučaju blokirali račune, a samim tim i potpuno uskratili mogućnost da posluju, zarađuju, pa i da isplaćuju bilo kakve zarade“.
Zato radnici uglavnom ćute. A to dokazuju i podaci Inspektorata za rad. U prvih 10 meseci ove godine doneto je 3.440 rešenja o otklanjanju utvrđenih povreda Zakona o radu, a od čega se 1.044 rešenja odnosilo na nepravilnosti kod isplate plata i minimalnih zarada, navodi Dragoljub Peurača, direktor Inspektorata za rad.
Peruača dodaje da se inspekcijskim nadzorom, pre svega, utvrđuje da li poslodavac isplaćuje zaposlenima ugovorene zarade, pa i one minimalne, u rokovima, a u slučaju da to ne čini, kazne se mogu popeti i do milion dinara.
A da od sve dubljeg siromašatva ne pate samo zaposleni u proizvodnji i oni „kod privatnika“, potvrđuju i u Konfederaciji slobodnih sindikata.
„Sve je više onih koji primaju minimalnu zaradu u velikim sistemima i u javnom sektoru“,kaže Ivica Cvetanović, predsednik ovog sindikata.
„Poslodavci ne mogu tek tako da odluče da će ubuduće isplaćivati skromne zarade. Oni su dužni da svojim radnicima argumentuju odluku i da im pokažu bilans. Samim tim i da ih obaveste čim se firma oporavi, a potom i da im nadoknade razliku do pune zarade“.
