Porast broja mladih koji oboljevaju od srca zbog ‘menadžerskog’ tipa života
Od bolesti srca i krvnih sudova, gotovo bez premca, najviše ljudi se leči, a ujedno to je i glavni uzrok smrti u Srbiji. Sumorna statistika prognozira da će ova bolest ostati još dugo na vodećoj poziciji. Za bolestima srca ne zaostaju ni maligni tumori i moždani udari, pišu Novosti.
Prema podacima Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ prošle godine je u Srbiji umrlo 102.935 ljudi. Od toga, bolesti sistema krvotoka „pokosile“ su 55.514 osoba. Tumori su „ubili“ 21.442 osobe, a od bolesti sistema za disanje umrlo je 5.032 ljudi. Stručnjaci kažu da svakog sata od različitih oblika kardiovaskularnih bolesti umre šest osoba, dok je svaki osmi umrli bio radno aktivan.
Statistika umiranja nije se bitno promenila u odnosu na prethodnih pet godina, ali je primetan porast broja umrlih od zloćudnih tumora dušnika i pluća.
„Ukoliko nastavimo sa ovakvim načinom života, kardiovaskularne bolesti biće još dugo na vodećem mestu kada je reč o obolelima i umrlima u Srbiji,“ priča za beogradski list dr Predrag Mitrović, kardiolog Kliničkog centra Srbije. „Građani su izloženi stresu, koji se teško otklanja. Ipak, može da se utiče na druge faktore rizika kao što su pušenje, šećerna bolest, masnoće u krvi i visok krvni pritisak. Dosta se radi na samoj preventivi, ali to još nije dovoljno da bi se odrazilo na smanjenje broja obolelih. Zabrinjava i porast broja mladih među obolelima, jer sve više njih vodi „menadžerski“ tip života.“
Ne boluju muškarci i žene od istih bolesti. Dok jači pol najviše pogađa ishemijska bolest srca (srčana slabost), žene se bore s moždanim udarima. Oboljenje srčanog mišića – dijagnoza je koja je najčešće upisivana kao uzrok smrti prošle godine. Od nje je umrlo 14.664 pacijenata. Moždani udar nalazi se na drugom mestu i on je „pokosio“ 7.793 osobe. Od toga šlog je usmrtio 3.382 muškarca i 4.411 žena. Infarkt je u smrtovnici ubeležen kod 5.104 osobe. Tumor pluća i dušnika zauzeo je četvrto mesto i od njega je umrlo 4.989 ljudi: muškaraca 3.656, a žena 1.333.
I broj obolelih u našoj zemlji se ne menja. Samo prošle godine bilo je 25.904.271 poseta lekaru. Prema „Batutovim“ podacima, najviše se boluje od bolesti sistema za disanje, a takvih je čak 1.722.628 pacijenata. Zbog problema s krvotokom lekaru opšte prakse obratilo se 1.684.866 građana. Duševni poremećaji i poremećaji ponašanja primorali su 550.009 pacijenata da potraže pomoć na primarnom nivou. A 122.548 bolesnika lečilo se od različitih oblika tumora.
Broj obolele dece gotovo je identičan svake godine. Kod školske dece, prema podacima „Batuta“, najčešće su dijagnostifikovana oboljenja disajnih organa.
„Bilo je i slučajeva da deca koja nisu bila dugo bolesna ove godine imaju infekcije gornjih disajnih respiratornih puteva dva puta u toku meseca,“ kaže dr Dejan Jonev, pedijatar DZ „Čukarica“.“ Isto je i sa stomačnim virusima. Učestale su i upale ušiju i sinusa. Dosta je bilo dece s poremećajem u varenju.“
Maligni i dobroćudni tumori otkriveni su kod 4.545 školaraca. Na svu sreću, najveći broj odnosi se na benigne mladeže i ostale dobroćudne tumore.
