Opasno se zadužujemo
Profesor Ekonomskog fakulteta Dejan Šoškić upozorio je da je novo zaduživanje naše zemlje opasno, jer time samo formalno izbegavamo bankrot države.
Šoškić je ocenio, za novogodišnji dvobroj magazina „Biznis“, da stvaramo situaciju u kojoj svake godine sve više i više moramo da izdvajamo za plaćanje obaveza prema onima kojima dugujemo, a to ima svoje granice i vrlo visoku cenu.
On tvrdi da „lek“ za Srbiju treba tražiti u reformi i racionalizaciji javnog sektora, niskoj i stabilnoj inflaciji, u postepenom rastu dinarskih i istovremenom smanjivanju eurizovanih finansijskih instrumenata u sistemu i pažljivim i inteligentnim fiskalnim merama, u pravcu postepene promene privredne strukture.
Govoreći o inflaciji, Šoškić je ocenio da je za Srbiju važno da se obezbedi relativno niska i stabilno niska inflacija, bez velikih oscilacija, što u našim uslovima zahteva stabilizovanje cena hrane, kako prerađene, tako i neprerađene.
Osim nestabilnosti cena hrane, Šoškić smatra da je veliki neprijatelj stabilizacije cena u Srbiji visoka eurizacija i stalno podizanje cena iznad stope inflacije i to cena koje su pod kontrolom države.
Kada je reč o kursu dinara, Šoškić je rekao da je formiranjem nove vlade došlo do blagog rasta poverenja što se odrazilo i na jačanje kursa dinara, a veoma bitno je bilo i kratkoročno subvencionisanje kredita koje je vlada uradila poslednjih meseci.
„Ta vladina mera izazvala je veštačko prodavanje evra od strane banaka radi odobravanja subvencionisanih kredita u dinarima sa deviznom klauzulom. Time je dinar veštački kratkoročno ojačan, ali je i povećan valutni rizik na strani korisnika takvih kredita, odnosno u privrednom sistemu zemlje“, objasnio je Šoškić koji je ranije bio guverner NBS.
Uslov za stabilnost na deviznom tržištu mora biti cenovna stabilnost, kao i određeni stepen ravnoteže u bilansu plaćanja zemlje, tako da Srbija mora da ide ka niskim stopama inflacije, u skladu sa svojim inflacionim ciljem, zaključio je Šoškić.
Spoljni dug skoro 25 milijardi evra
Spoljni dug Srbije na kraju septembra iznosio je 24,83 milijarde evra, i tokom tog meseca povećan je za 620 miliona evra.
U poređenju sa poslednjim danom prethodnog meseca, ukupan spoljni dug je povećan usled rasta dugoročnog duga za 616,4 miliona evra i kratkoročnog duga za 3,5 miliona, navedeno je u novom broju časopisa „Konjukturni trendovi“, koji izdaje Privredna komora Srbije.
To znači i da je povećan spoljni dug privatnog sektora za 776,3 miliona evra, a smanjen spoljni dug javnog sektora za 156,4 miliona.
Od ukupnog spoljnog duga 24,58 milijardi predstavlja dug po glavnici, a 248 miliona redovna kamata. Spoljni dug javnog sektora iznosio je 10,94 milijarde evra, ili 44,1 odsto, a spoljni dug privatnog sektora 13,89 milijardi, odnosno 55,9 odsto.
