Osam najvažnijih energetskih trendova kojima je svet bio izložen u 2012.
1. Visoka cena vremenskih neprilika
Ako postoji trend koji je obeležio 2012. u energetskom smislu, onda su to posledice katastrofalnih meteoroloških događaja. Samo zbog uragana Sendi više od 16 miliona domova u čak 16 američkih saveznih država ostalo je bez električne energije. Takav „blackout“ nezabeležen je u novijoj istoriji najrazvijenije svetske države, ali ništa manje posledice nije imao ni uragan Ajzak. Zbog njega, velike američke rafinerije na obali Meksičkog zaliva bile su zatvorene, a nacija suočena s najvišim cenama benzina u proteklih desetak godina. Poenta je jasna, ali i zabrinjavajuća. Klimatske promene, čijim će uzročnikom mnogi proglasiti upravo globalnu energetiku, u budućnosti će prisiliti svetske energetske kompanije da znatno promene svoje poslovanje. Da bi ijedna regija, nacija ili kontinent osigurali pouzdano snabdevanje energijom, moraće maksimalno diverzifikovati svoje izvore i na taj način smanjiti rizik.
2. Fosilna revolucija započela u SAD-u
Frakturacijsko bušenje ili „fracking“ vrlo verovatno je najvažniji tehnološki iskorak u energetici dosadašnjeg dela 21. veka. Doduše, ne radi se o novoj tehnologiji, ali američke kompanije razvile su ga do savršenstva kako bi počele sa eksploatacijom velikih nekonvencionalnih rezervi gasa i nafte u toj zemlji. Posledice su globalne. SAD bi 2017. godine trebao da postane najveći svetski proizvođač nafte, a jeftin gas već i danas utiče na pad ulaganja u obnovljive izvore.
3. Nuklearna energetika i dalje u senci Japana
Odjeci događaja u Fukušimi i dalje su jaki. Japanska vlada, rastrgana između želja javnosti za ukidanje nuklearne energije i golemim troškovima korištenja zamenskih goriva, dosad je u pogon stavila dva do ukupno 52 reaktora u toj zemlji. Ipak, uskoro će verovatno pokrenuti još nekoliko. Usporeni razvoj nuklearne energetike i dalje je činjenica, no pitanje je ima li drugog načina da svet zadovolji potrebe za energijom.
4. Kineska energetska ekspanzija se nastavlja
Ovome trendu ne nazire se kraj. Prema proceni Međunarodne energetske agencije, energetska potrošnja Kine do 2035. godine porašće za današnju ukupnu potrošnju SAD-a i Japana, dakle prve i treće najveće svetske ekonomije. Iako u Kini ulažu velika sredstva u razvoj svojih obilnih rezervi uglja i gasa, to jednostavno neće biti dovoljno da zadovolji potrebe kineskih građana i industrije. Danas Kina uvozi oko 50 odsto nafte i 15 odsto gasa koji koristi. Za dvadesetak godina uvoziće 80 odsto nafte i 40 odsto gasa.
5. Nužnost ulaganja u mrežu budućnosti
Da će stabilnost svetskog energetskog sistema zavisiti od ulaganja u distributivnu infrastrukturu stručnjacima je jasno već odavno. Onima kojima nije, verovatno je postalo nakon pada elektroenergetskog sistema Indije, kad je 650 miliona ljudi nekoliko dana živelo bez pristupa električnoj energiji. Većom ekspanzijom proizvodnje iz obnovljivih izvora energije nužnost ulaganja u mrežne kapacitete biće sve veća. Samo u Evropi do 2020. u taj će se sektor uložiti 80 milijardi eura.
6. Zveckanje oružjem na energetskim točkovima
Svet je 2012. proveo posmatrajući rastuće napetosti na raznim krajevima sveta, a većina ih je – kao i uvek – bila povezana za energetske interese. Iran je tako pripretio da će u slučaju napada Izraela ili SAD-a blokirati Ormuški moreuz, morski prolaz kojim prolazi 20 odsto svetske nafte. Pretnja nije bila besmislena. Tokom Zalivskog rata, prekid proizvodnje u Kuvajtu rezultirao je rekordno visokom cenom nafte na svetskim berzama. Ništa mirnije nije ni u Južnokineskom moru, gde bujaju napetosti između Kine, Filipina i Vijetnama zbog kontrole bogatih naftnih nalazišta u podmorju.
7. Počinje zlatno doba prirodnog gasa
Prirodni gas neosporno je energent budućnosti, ali goleme otkrivene nekonvencionalne rezerve mogle bi uticati i na osnovna globalna ekonomska kretanja. Evropski industrijalci već sad strahuju da će njihovi konkurenti iz SAD-a zahvaljujući jeftinom gasu imati dvostruko niže izdatke za potrošnju energenata. Poruka je jasna. Pristup jeftinom gasu biće jedan od ključnih uslova ekonomske konkurentnosti nacionalnih privreda.
8. Ugalj opet u fokusu svetskih ulagača
Iako se u izjavama evropskih političkih lidera stalno pominje nužnost smanjenja korištenja uglja, statistika je neumoljiva. I u Evropi i u svetu energetska upotreba uglja raste. Prema podacima Instituta za svetske resurse, ulaganja u gradnju novih termoelektrana na ugalj u svetu su tokom proteklih godinu dana rasla za 5,4 odsto, a na takve objekte otpada oko 30 odsto ukupnih svetskih elektroenergetskih proizvodnih kapaciteta. U ovom trenutku u svetu se gradi ili planira da se gradi 1199 termoelektrana na ugalj, ukupne instalirane snage od 1,4 miliona megavata. Dve trećine tih projekata planira se u Kini i Indiji.
