‘Biznismeni’ sve više biraju kućni pritvor

Služenje kazne u vidu kućnog pritvora postaje sve popularnije u Srbiji. Popularna „nanogica“ postala je u proteklih godina dana „modnih detalj“ stotine građana Srbije, a sve više u toj grupi ima takozvanih „biznismena“.

Prema pisanju Smedia portala, jedan od najpoznatijih „biznismena“ koji je bio u kućnom pritvoru je Milo Đurašković, direktor „Nibens grupe“. On je proveo šest meseci kućnog pritvora u svojoj vili koja slovi za jednu od najraskošnijih u srpskoj prestonici. Iz „zlatnog kaveza“, na kakvom bi mu pozavidele i holivudske zvezde, Đurašković je početkom decembra prošle godine prešao u tesnu zatvorsku ćeliju.

Milu Đuraškoviću sude zbog optužbi da je oštetio FAM za 35 miliona evra. Zapravo, Đuraškovića terete da je zloupotrebom službenog položaja pribavio oko 18 miliona evra.

Poslednja od dvadesetoro lica u kućnom pritvoru je generalna direktorka „Produkt trade finase“, osumnjičena da je potpisala pet ugovora o uzimanju kredita od „Agrobanke“ u visini 1,1 milijardi dinara.

Kućni pritvor određen je i Milošu Markoviću, direktoru firme „Luton“ iz sistema „Habitfarm“ zbog sumnje da je učestvovao u aferi „Agrobanka“.

Bivši prinudni upravnik „Metals banke“ Srđan Petrović nalazi se u 12-mesečnom kućnom zatvoru, a uhapšen je pod sumnjom da je omogućio da 35 osoba položi na račun banke više od 600.000 evra kao devizne depozite. Saučesnik mu je bio Šarićev saradnik, a sumnja se da novac potiče od ilegalne prodaje kokaina.

Ali ovakav vid „odrađivanja kazne“ donosi i neke benefite državi. Jedan zatvorski dan trenutno košta državu oko 1.500 dinara po osobi, a prostom računicom dobija se iznos od oko 550.000 dinara za godinu dana robije. Naslućuje se da ušteda države samo za prošlu godinu meri u milionima evra. Još su zvanične procene na početku primene sistema elektronskog nadzora osuđenika najavljivale da će u srpskom budžetu ostati osam miliona evra godišnje.

„Troškovi države za elektronski nadzor su minimalni zato što je kompletna oprema bila donacija EU. Država plaća samo ljude koji su zaposleni. Sve ovo je daleko jeftinije nego da ti ljudi sede u zatvorima, da ih država hrani, da im se pere veš, da im se plaća lečenje,“ objašnjava Zorana Vučićević, portparol Uprave za izvršenje krivičnih sankcija..

Ona naglašava da je Srbija jedina zemlja u regionu koja je uvela kućni zatvor i sistem elektronskog nadzora osuđenika.

Od prve „nanogice“ postavljene 5. januara 2011. godine do kraja godine u kućnim uslovima kazne je izdržavalo 70 lica. Prošle godine, ovaj broj je povećan skoro sedam puta, pa je u kućnom zatvoru bilo čak 528 lica.