Kako se dobro živi – četiri lekcije od Norvežana
Deset godina za redom Noveška sebično čuva prvo mesto na spisku zemalja najboljih za život. Od ovolike Zemlje i ovolikih ekonomija, skandinavska zemlja sa pet miliona stanovnika, ne tako idealnom klimom i sa manjkom sunčanih dana najpoželjnija je među zemaljskim stanovništvom . U čemu je trik ako izuzmemo bogatstva na čelu sa naftom?
Svako može da proveri kako funkcioniše norveški školski sistem i zdravstveno osiguranje. Sva deca imaju zdravstvenu knjižicu, briga o zdravlju je besplatna. U ovoj zemlji vam država može platiti venčanje, a plaća i sahranu. Naši mozgovi ovo jedino mogu prihvatiti ili kao laž ili kao utopiju. I ne samo naši, što nije neobično, već i američki i mozgovi ostatka Evrope.
Pošto živi u ovom veku, svako bi mogao da nauči po nešto o životu od Norvežana. Lekcije nisu teške, ali traže nešto viši nivo svesti.
Koncept JanteLoven je princip koji je inače rasprostranjen u skandinavskim zemljama. Skromnost, zajedništvo i društvena jednakost polazne su osnove ovog principa. Niko nije bolji od drugog, nije pohvalno hvalisanje veštinama, a nije ni ponos. Norvežanin će pre reći „mi“ nego „ja“ za razliku od ostatka sveta koji je opterećen takmičenjem i ličnim dostignućima. „JA sam uspeo, JA sam uradio!“ nisu reči koje ćete čuti od Norvežanina. Problemi se rešavaju u ineteresu svih.
Slave jedakost. Gej brakovi su regularna stvar, oko toga se ne troši mnogo reči, žene se vrlo cene dotle da je 2003. izglasan zakon da bar 40% članova upravnih odbora svake kompanije mora biti ženskog roda. Tako je Norveška najbolje mesto na svetu za majke, a i za očeve koji takođe imaju beneficije samim tim što su očevi. Idila. Dakle, jednakost se zaista slavi.
Cene šta imaju. Cifre govore da Novežani plaćaju najveće poreze, žive skup život, skupa su kola, ali nema gladnih i nema siromaštva. I bez obzira šta građani misle o porezima i vladi, pre svega žele da pomognu onima kojima je pomoć potrebna, izuzetno cene prirodu do klanjanja, čuvaju je i vrlo su svesni značaja ekologije. Tako su Norvežani vaspitani, to je mentalni sklop koji ceni šta ima i pomaže onima koji su manje srećni.
Šetnja. Norvežani redovno šetaju. Svi. Šetnja je način života i ne traži poseban razlog. Evropljani i Amerikanci šetaju zato što im je to lekar preporučio ili zato da bi skinuli koji kilogram. Ne šetaju da bi šetali. Treba im razlog za šetnju baš kao što im je potreban razlog da bi bilo šta drugo radili. Za Norvežane šetnja je život napolju, osećaj zajedništva sa prirodom, iskren i bez rezerve.
U osnovi dobro organizovane i bogate zajednice kakva je Norveška ne stoje tajne ekonomske formule. U pitanju je mentalni sklop koji slavi prirodu, zajednicu i jednakost. Zvuči tako jednostavno. A, da li je za prosečan ljudski mozak 21.veka?
M.P.
Pročitajte i ovo:
Koliko je dobro roditi se u Srbiji ove godine?
Norveška je najsrećnija, a Južnoafrička Republika najtužnija zemlja
