Prst na čelo za biogorivo
Koliko su realna očekivanja onih koji nalažu da se iz godine u godinu učešće obnovljivih izvora u gorivu za automobile povećava, ako se zna da prema poslednjim podacima, čak 40 odsto žetve odlazi – u rezervoare. Mnogo ili malo u situaciji kada su prinosi od žetve i u EU i SAD na nivou od 1955. godine i kada su tri poslednja leta sušna, a očekuje se da će tako biti i ove godine?
Sve te političke odluke – baš kao i biogorivo E-10 kakvo se prodaje u Evropskoj uniji – rezultat su ekološke težnje sve više fosilnog goriva zameniti obnovljivim izvorima energije. Ali i čuvari okoline su, u međuvremenu, zabrinuti zbog ovog razvoja gde se hrana pretvara u pogonsko gorivo bogatih dok je u svetu sve više gladnih…
To je više nego dovoljan razlog da se smesta suspenduje odluka da se veliki deo žetve – pre svega kukuruza, pretvori u biogorivo, a upućeni upozoravaju da su žitarice na svetskom tržištu već ionako drastično poskupele.
Razlog više da se stavi prst na čelo je I što biogorivo u gorivu za automobile ujedno znači i poskupljenje hrane – i političke nemire u zemljama koje žive na granici siromaštva, zbog čega su čak i u Nemačkoj počeli ozbiljno da razmišljaju o unosnosti ovog posla.
Nedavno je i jedna studija bavarske nacionalne Akademije nauka utvrdila velike nedostatke u podsticanju biogoriva i ta kritika se ne svodi samo na sve skuplju hranu, nego i na uništavanje predela za gajenje biljaka iz kojih se može proizvesti biogorivo. Sve je to navelo da čak i Savez za okolinu i zaštitu prirode Nemačke traži ukidanje obaveze mešanja biogorivo u benzin i dizel, jer gorivo dobijeno od biljaka nije efikasno, guta obradive površine i proizvodi se u zemljama na jugu pa čak i kad tamo ljudi gladuju.
U međuvremenu je i stranka zelenih – koja je zapravo i podstakla trend prema biogorivu – shvatila da se to pretvara u sve veći problem. Kao poslednji spas, političari ove stranke vide u činjenici da se biogorivo zapravo može proizvesti iz svega što raste, a ne samo iz žitarica, zbog čega se traži korišćenje korova i divlje trave, a ne prehrambenih kultura, kao I da je budućnost bioenergije u cvetnim poljima, a ne u kukuruzu.
Ali biogorivo je već odavno postalo ozbiljna investicija naftnih koncerna. I u Nemačkoj već oko osam odsto potrošenog goriva potiče s oranica, a makar je tehnološki moguće proizvesti alkohol iz svake biljke, iz onih biljaka koje sadrže mnogo skroba ili šećera, to je mnogo efikasnije i jeftinije. Drugim rečima, ono što je i vredna životna namirnica to je i zanimljiv izvor zarade u proizvodnji biogoriva.
Jelena Stojanović
