Grip u Srbiji godišnje usmrti do 2.000 ljudi

Vest da su u Srbiji tri osobe umrle od komplikacija gripa povod je da se ponovo upitamo koliko nas ovaj virus realno ugrožava.

Prema podacima nacionalnog koordinatora za grip, dr Dragane Dimitrijević sa Instituta za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut“, kod ovih preminulih, prisustvo virusa gripa je laboratorijski potvrđeno, ali presudna za smrtni ishod ipak je bila činjenica da je reč o hroničnim bolesnicima, dok je kod jedne osobe faktor rizika bila gojaznost.

Od oktobra prošle godine do 10. februara 2013. u Srbiji je registrovano 73.567 slučajeva oboljenja sličnih gripu. Doktorka Dimitrijević tek očekuje porast broja obolelih od gripa, jer je samo u poslednjoj nedelji zabeleženo skoro 12.000 pacijenata koji su zbog problema sa respiratornim organima potražili pomoć lekara i na taj način bili registrovani u ovoj statistici.

Međutim, epidemiolog u penziji i dobar poznavalac osobina ovog virusa, primarijus dr Radmilo Petrović kaže za „Politiku“ kako „nikada ne smemo da zaboravimo koliko je virus gripa nepredvidiv i da to je to smrtonosna bolest“.

„Svake godine neko će umreti od gripa – ređe od primarne virusne upale pluća, češće od komplikacija do kojih je došlo do slabljenja imuniteta. Mladi nisu ugroženi, ali svaka starija osoba jeste, jer kako godine prolazi, stari i slabi i odbrambeni sistem“, kaže dr Petrović.

Po rečima epidemiologa Zavoda za javno zdravlje Beograda dr Predraga Kona svake godine od gripa u Srbiji umire između 1.000 i 2.000 ljudi, zavisno od jačine, odnosno aktivnosti virusa u toj sezoni.

„Ove brojke se, međutim, izvlače kao procena, a tačnih podataka nema, jer se ne registruje smrt od gripa. Kod utvrđivanja smrtnosti od gripa treba praviti razliku u dva statistička podatka: da li se registruje smrt od gripa ili smrt od hronične bolesti, a kod nas se uglavnom registruje ova druga. Ne postoje statistički podaci o umiranju od gripa, ali ako se aktivno istražuje smrtnost od gripa, kao što je rađeno pre dve godine, kada je Svetska zdravstvena organizacija proglasila pandemiju, onda se otkrije značajno veći broj ljudi, čija se smrt može povezati sa prethodnom infekcijom gripa. Daleko su ređi slučajevi da od gripa umre osoba koje je prethodno bila potpuno zdrava, ali se i to događa“, objašnjava dr Kon.

On podseća da je u godini (zima 2009-2010), kada smo imali pandemijski grip u Srbiji umrla 161 osoba.

„Suština je da su to samo osobe koje su bile u bolnici i kojima je uzet bris, pa je laboratorijski dokazano prisustvo virusa, ali nema ni govora da su to bili jedini smrtni slučajevi. Naravno ove brojke ne služe za plašenje, jer strah nikada nije dobar saveznik, ali jednostavno treba da prihvatimo životnu istinu da se od gripa može umreti i da počnemo drugačije da mislimo o prevenciji i zaštiti“, kaže dr Kon.

Samo u toku prošle nedelje, kako tvrdi naš sagovornik, u Srbiji je bilo oko 100.000 obolelih, a u pandemiji je 24 odsto stanovništva bilo u kontaktu sa virusom i bilo je sigurno oko dva miliona stanovnika koje je grip više ili manje „zakačio“.

Ovaj lekar podseća da kod nas postoji pogrešno ubeđenje da ako se neko vakciniše, može nešto loše da mu se dogodi.

„Strah od vakcine je neuporedivo jači od straha od gripa. Kod nas se misli da grip nije bolest, već prolazna neprijatnost, ali je to nažalost bolest koja dovodi do komplikacija poput pada imuniteta i ozbiljna je pretnja po zdravlje i život hroničnih bolesnika“, kaže dr Kon.

„Za vakcinaciju je sada već kasno, jer je potrebno dve do tri nedelje da se stekne imunitet, a dotle će grip oslabiti. Ali, i dalje se vakcinacija preporučuje, jer uvek je bolje biti zaštićen nego dočekati virus, jer biće ga i u martu, a sporadično i u aprilu“, navodi dr Predrag Kon.

I dr Radmilo Petrović misli da je u ovom času za vakcinu kasno, jer će nas virus brže zakačiti nego što ćemo uspeti da steknemo imunitet, za šta je potrebno najmanje dve do tri nedelje.