Zajednički porez na dohodak stabilizovao bi evrozonu?

Za trajnu stabilnost evra, neophodno je smanjenje neravnoteže između država članica. Ako je zemljama s juga Evrope neophodna finansijska pomoć, severne zemlje spremne su da pomognu samo ako se dužničke države odreknu osnovnog suvereniteta.

Tu blokadu sada žele da razbiju istraživači revizorske kuće PricewaterhoueceCoopers (PwC) i hamburškog Instituta za svetsku privredu. Oni predlažu uvođenje evropskog poreza na dohodak. On bi obuhvatao 10 posto nacionalnog poreza na dohodak. Zavisno do broja stanovnika, zemljama se vraća određena suma.

Norbert Vinkeljohan iz nemačkog PwC-a kaže da bi se time prvo dobila uplatu koja zavisi od dohotka, a potom isplata koja je od njega nezavisna.

Prema rečima Tomasa Štraubhara iz Instituta za svetsku ekonomiju dohodak građana je izabran jer se tu najbolje ogleda ekonomski učinak zemlje.Ovaj porez ne predstavlja mešanje u nacionalnu poreznu politiku, niti približavanje fiskalne i socijalne politike, naglašava Vinkeljohan.

"Neophodni su nam različiti sistemi za održavanje konkurentnosti. Ali nama je potrebna i fiskalna unija država koje imaju evro. Onda bi se sve događalo na principu preraspodele".

Jedna zemlja dobija podršku iz evropskog budžeta samo ako je taj novac predviđen za strukturne reforme. Pri tom države same odlučuju na šta će potrošiti novac, kaže Štraubhar.

"Uostalom u svakoj zemlji je došlo do neravnoteže iz različitih razloga. Dok su u Grčkoj neophodne reforme državne uprave, u Španiji je neophodan novac za sanaciju banaka", navodi on.

"Neophodan je i poverenik za evro koji će nadgledati korišćenje budžeta i eventualno primeniti veto. Ako bi se uveo nacionalni porez na dohodak, to bi Nemačku godišnje opteretilo za 30 milijardi euva, kaže Vinkeljohan.

"To je sistem na osnovu doprinosa, koji bismo mi kao zemlja morali da podnosimo nekoliko godina. Ali to je ipak nešto drugo nego kada se nalazimo u teškoj situaciji i Bundestag mora brzo da odobri pomoć za privredni rast od 120 milijardi evra."

Ekonomski šokovi se ne mogu sprečiti sve dok postoje privredni ciklusi. Da bi oni bili podnošljiviji za pogođene države evro zone, istraživači predlažu uvođenje evropskog osiguranja u slučaju nezaposlenosti, koje bi se isplaćivalo nezaposlenima tokom godinu dana i činilo 30 posto nacionalne prosečne plaće. Time bi bili rasterećeni socijalni sistemi. Nemačka za te potrebe trenutno izdvaja 10 milijardi evra.