Psihijatri ubuduće i u domovima zdravlja
U Srbiji se godišnje 6.000 psihijatrijskih bolesnika zbrine na psihijatrijskim ustanovama, rečeno je na sednici skupštinskog Odbora sa za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost na kojoj je ukazano na važnost njihovog zbrinjavanja i uključivanja u zajednicu posle izlaska iz bolnica.
Ukazano je i na činjenicu da najmanje 50 odsto osoba sa psihičkim i fizičkim smetnjama ne bi trebalo da budu u bolnicama, a jedna od mera države kako bi se broj zbrinutih u ustanovama smanjio, kako je najavila ministarska zdravlja Slavica Đukić Dejanović, jeste da domovi zdravlja imaju psihijatra.
„U kadrovskom planu, koji će biti završen do 1. marta, planirano je da svaki dom zdravlja ima psihijatra i tim obučenih ljudi koji će osobama sa mentalnim smetnjama po izlasku iz psihijatrijskih ustanova moći da obezbede sigurnost i praćenje zdravstvenog stanja“, rekla je Đukić Dejanović.
Uz napomenu da se u psihijatrijskim ustanovama godišnje zbrine oko 6.000 pacijenata, ministarka je kazala da je cilj da se broj prijema u narednoj godini svede na 5.200.
Đukić Dejanović je rekla i da se u Srbiji najmanje iz zdravstvenog budžeta izdvaja za medikamente za psihijatrijske bolesnike – svega 1,8 do 1,9 odsto.
Ministarka je objasnila i da deinstitucionalizacija podrazumeva da ti ljudi budu kompletno zbrinuti i kada izađu iz bolnica i da to u nekim zemljama, za razliku od Srbije, ide brže zbog bolje organizovanosti ustanova koje ih potom prihvataju.
Zaštitnik građana Saša Janković rekao je da nije tako davno bilo kada pitanja zaštita osoba sa psihijatrijskim smetnjama i osoba sa invaliditetom nisu imala nikakvu pažnju osim njihovih porodica i prijatelja, ali da je danas to pitanje „izašlo iz senke“, što je prvi korak na dugotrajnom i trnovitom putu njihovog uključivanja u društvenu zajednicu.
„Moji saradnici redovno posećuju psihijatrijske bolnice i ustanove za smeštaj osoba sa invaliditetom i jedna od stvari koju su uočili jeste da najmanje 50 odsto ljudi koji tamo borave po medicinskim kriterijumima mogu da idu kući“, rekao je Janković.
Međutim, kako je ukazao to nije tako, jer ne postoji adekvatna podrška za vaninstitucionalno lečenje.
Janković je rekao i da je deinstitucionalizacija izazovan proces u smislu da osobe sa psihijatrijskim smetnjama i osobe sa invaliditetom ne dovede u još goru poziciju.
Predsednik Odbora Meho Omerović rekao je da u Srbiji postoji veliki broj osoba sa invaliditetom i sa psihičkim smetnjama koji boravi u posebnim ustanovama, koje im obezbeđuju mnogo toga, ali ne mogu da zamene njihovu društvenu uključenost.
„Te osobe u tim ustanovama ostaju i do kraja života, a njihovi kontakti sa roditeljima i prijateljima su često nepostojeći“, rekao je Omerović i dodao da se postavlja pitanje efikasnosti njihove rehabilitacije.
Omerović je napomenuo da je njihovo izmeštanje u primarnu društvenu sredinu dug proces i da to zahteva saradnju svih u društvu.
Ines Bulić iz Evropske ekspertske grupe EČL predstavila je vodič „Jedinstvene evropske smernice za prelazak sa institucionalne zaštite na brigu i podršku u zajednici“, koji sadrži praktične savete o tome kako obezbediti održivi prelazak sa institucionalne zaštite na brigu i podršku u porodici i zajednici za pojedince koje sada žive u ustanovama.
U vodiču, pored ostalog, piše da širom Evrope više od million dece i odraslih sa invaliditetom i psihičkim smetnjama žive u ustanovama koje su nekada smatrane najboljim načinom staranja o ugroženoj deci, ali se pokazalo da pružaju konstantno lošije rezultate u smislu kvaliteta života. Piše i da je izazov na koji se nailazi u tom procesu da se osigura da novi sistemi brige i podrške uvažavaju prava, dostojanstvo, potrebe i želje svakog pojedinca i njegove porodice.
Bulić je rekla da je ceo region na početku kada je u pitanju deinstitucionalizacija, kao i da je potrebna saradnja svih u društvu kako bi se taj proces realizovao.
