Kako pomoći maloj privredi?
Mere koje je za pomoć malim preduzećima i zanatlijama najavilo Ministarstvo finansija i privrede, izazvale su podeljena mišljenja stručnjaka – dok jedni smatraju da je to dobar početni korak, drugi ocenjuju da neće imati nikakve suštinske efekte na poboljšanje položaja male privrede.
Formiranje fonda od 100 miliona dinara za bespovratnu pomoć vlasnicima zanatskih radnji i malih firmi za investiranje, koje je najavilo Ministarstvo finansija i privrede, jeste dobra, ali nedovoljna mera, ocenio je u izjavi Tanjugu koordinator za mala i srednja preduzeća u Privrednoj komori Srbije Aleksandar Gračanac.
On je rekao da je ta mera samo jedan korak, ali da neće moći mnogo da pomogne ukoliko se ne stvori odgovarajući ambijent, a za to je potrebno da vlada donese Strategiju o razvoju malih i srednjih preduzeća, u kojoj će biti primenjeno 10 principa Akta EU o malom biznisu. Gračanac je istakao da naše male preduzetnike najviše brine pitanje tržišta, odnosno za koje kupce da rade, a treba imati u vidu da siva ekonomija pokriva više od 60 odsto tržišta, što najviše guši mala preduzeća.
Finansijska pomoć jeste simbolična, ali bi pitanje finansiranja trebalo rešiti kroz konkurenciju kapitala, odnosno privlačenjem na tržište i drugih finansijskih institucija, a ne samo banaka, kako bi se stvorila mogućnost za obaranje kamata na kredite, smatra on. Prema njegovim rečima, mala preduzeća moraju da reše i problem konkurentnosti, a to ne mogu pojedinačno bez udruživanja u klastere jer je to jedini put da uspešno dođu do poslova za velike firme.
Ideja da se razmotri proizvodnja kao susptitucija uvoza je odlična, ali je pitanje koliko je malih preduzeća u ovom trenutku sposobno da se u takvu proizvodnju upusti, primetio je Gračanac. On misli da je sada najvažnije zaustaviti propadanje već postojećih malih preduzeća i zanatskih radnji, koje čine 98 odsto privrede i time sprečiti povećanje broja nezaposlenih.
Potpredsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća i preduzetnika Milan Knežević ocenio je da su najavljene mere za pomoć malim preduzećima i preduzetnicima "beskonačan broj improvizacija koji ne rešavaju suštinu" i da fond od 100 miliona dinara predviđen za te namene ne može nikome da pomogne.
"To bilo nekoliko potpuno neformalnih konstantacija i obećanja koja nisu nosila ni operativnost, ni ročnost, ni način na koji će biti rešena, i stvarno je beznačajno govoriti o pomoci preduzetnicima sa stotinu miliona dinara, jer je to fond koji se dnevno troši za kese", istakao je Knežević u izjavi Tanjugu.
Prema njegovim rečima, kada bi se ta pomoć podelila na svakog od 220.000 preduzetnika, to bi značilo oko četiri evra po preduzetniku.
Knežević je naglasio da su za poboljšanje stanja u privredi neophodna četiri početna koraka – sveobuhvatna poreska reforma i rasterećenje rada, racionalizacija javne potrošnje, rigidna borba protiv crnog tržista i sive ekonomije, i donošenje adekvatnih zakonskih rešenja.
"Kako bi se to izvelo – formiraju se grupe pri ministarstvima od četiri-pet drzavnih sekretara, i oni svakodnevno rešavaju probleme na osnovu konsultacija s privrednicima, odrede se izvođači radova, monitoring i vrednovanje, i svakih 15 dana rešimo po nekoliko problema", naveo je on.
Prema oceni Kneževića, najhitnija mera koju bi trebalo sprovesti u ovom trenutku jeste da se sudovima vrate ili formiraju odeljenja koja će suditi u privrednim sporovima u ograničenom vremenu od mesec dana.
