Nemci: Grci nezasluženo trpe posledice ekonomske krize
Nemci kao i drugi Evropljani su uvereni da se kriza može nadvladati zajedničkim trudom i radom, pokazuje istraživanje „Open society foundations“. Mnogi su isto tako mišljenja da grčki građani nezasluženo osećaju posledice krize na vlastitoj koži.
Usprkos različitim izazovima pred kojima stoje pojedine evropske države, dve trećine stanovnika zemalja EU-a izjašnjava se i dalje za jednu solidarnu zajednicu zemalja. Oni su isto tako uvereni kako se ekonomska kriza može najbolje nadvladati zajedničkim radom sviju. Ovo stajalište zastupa oko 57 posto Nemaca, dok čak 70 posto smatra kako obični građani, na primer u oni Grčkoj, nezasluženo i nepravedno pate od posledica ekonomske i finansijske krize.
Ono što je posebno zanimljivo je da su se ispitivanja javnog mnenja u zemljama EU-a, sprovodila upravo u trenucima najveće eskalacije krize na Kipru. „Open society foundations“ su istovremeno ispitivali građane Francuske, Nemačke, Italije, Španije i Velike Britanije.
“Kao prvo, svi su mišljenja da trenutni napori za rješavanje krize ne samo da nisu dovoljno ozbiljni već da su oni i kontraproduktivni. Drugo, istraživanje je pokazalo kako u javnosti postoji više spremnosti za solidarnost nego što je to slučaj u delovanju vlada. A treće je da većina smatra kako je reč ne o individualnim problemima već o zajedničkim, budući da ionako postoji međusobna zavisnost evropskih zemalja”, kaže direktor fondacije Žordi Vaker.
Ispitivanje javnog mnenja „Open society foundations“ je takođe pokazalo da ekonomska i finansijska kriza pobuđuje strahove. Naime, gotovo tri četvrtine ispitanika navodi kako strahuje da niske plate i povećanje cena vode u siromaštvo. Osim toga, ispitanici su uvereni kako se širom Evrope povećava broj nezaposlenih, da mladi imaju manje šansi te da se situacija bolesnih i starih pogoršava. Isto tako, oni navode svoj strah od povećanja napetosti i svađa između evropskih država. Čak 85 posto ispitanika su mišljenja da su jedinstvo i solidarnost usled posledica ekonomske krize već sada ugroženi i oštećeni.
Prema mišljenju Žordija Vakera, odgovornost za ove strahove snose političari. „Dakle, problem nije u tome da su evropski građani izgubili smisao za solidarnost (iako se nalaze pod pritiskom), već da politička sposobnost upravljanja situacijom u vremenima krize ne sledi ideju povezanosti koju Evropljani međutim još uvek jedni za druge osećaju“, kaže Vakera.
Njegovo stajalište potvrđuju i brojke – 92 posto Francuza, Nemaca, Španaca, Italijana i Britanaca naime veruju da su političari u Evropi izgubili vezu i smisao za brige i probleme svojih građana.
