Kardiovaskularne bolesti kose svakog drugog
Direktor Instituta za javno zdravlje "Milan Jovanović Batut" Dragan Ilić ukazuje da u stopi mortaliteta u Srbiji kardiovaskularne bolesti učestvuju sa preko 50 odsto, ali i da se zdravim načinom života može doprineti smanjenju rizika za pojavu tih bolesti.
Svetski dan zdravlja, 7. april, ove godine bio je posvećen povišenom krvnom pritisku i obeležen je pod sloganom "Da li ste pod pritiskom".
Istraživanja pokazuju da skoro polovina obolelih i ne zna da ima povišen pritisak, koji je istovremeno i bolest i faktor rizika. Nismo bolji ni u prevenciji i lečenju i ostalih bolesti.
Svetsko istraživanje je pokazalo da je Srbija na 11. mestu po smrtnosti, da najčešće bolujemo od raka dojke, debelog creva i jetre.
"Beležimo porast stope oboljevanja i umiranja posebno od malignih bolesti. Što se tiče kardiovaskularnih bolesti imamo veliki procenat stanovništva koji boluje od tih bolesti i u stopi mortaliteta kardiovaskularne bolesti učestvuju sa preko 50 odsto", ukazao je Ilić u Dnevniku RTS-a.
Povišeni krvni pritisak je jedan od glavnih faktora rizika, koji sam po sebi predstavlja bolest, ali koji je i faktor rizika za druge bolesti, naznačio je Ilić.
"Nažalost, imamo situaciju i da veliki broj građana nije svestan da ima povišen krvni pritisak, što je još jedan pokazatelj da zdravstvena služba mora značajnije da se uključi u proces zdravlja i ukazivanja na značaj kontrole zdravlja", rekao je Ilić.
Kada su u pitanju kardiovaskularne bolesti zdravim načinom života se može smanjiti rizik za pojavu tih bolesti, rekao je direktor "Batuta" i objasnio da postoje i nasledni faktori na koje ne možemo uticati, ali da i kod onih koji imaju neki nasledni faktor zdrav način života može doprineti smanjenju rizika za pojavu kardiovaskularnih bolesti.
"Tu je pravilan način ishrane na prvom mestu. U uslovima ekonomske krize nije jednostavno obezbediti kvalitetnu ishranu, ali ono što možemo svakako učiniti jeste da smanjiti količinu soli u hrani, što će značajno doprineti da se smanji potencijalni rizik za pojavu povišenog krvnog pritiska. Tu je, naravno, fizička aktivnost, smanjenje stresa, tu je eliminacija svih faktora rizika kao što je pušenje, konzumiranje alkohola", savetuje Ilić.
U poslednjih deset godina zabeležen je značajan porast malignih oboljenja u Srbiji. Posebno se to odnosi, kada su u pitanju žene, na karcinom dojke i karcinom grlića materice, ali tu su i karcinom pluća i debelog creva, rekao je Ilić i ukazao na značaj skrining programa koji podrazumevaju kontinuiranu kontolu zdravstvenog stannja stanovništva.
"Sve vrste malignih tumora su u porastu. Zato su ovi skrining programi, koji su prepoznati kao jedan od nacionalnih prioriteta izuzetno važni", kaže Ilić.
