Srbija na evropskom dnu po transplantacijama

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Srbija na evropskom dnu po transplantacijama

    Srbija je prošle godine imala 28 kadaveričnih donora (preminulih osoba), a obavljeno je 47 presađivanja bubrega i sedam jetri, što našu zemlju svrstava na dno Evrope po razvijenosti transplantacije. Ovo je jedan od zaključaka master rada profesora dr Dušana Šćepanovića, predsednika Upravnog odbora Univerzitetske dečje klinike u Beogradu, kojem je pre šest godina u Gracu presađeno srce.

    U svojoj tezi pod nazivom "Zdravstvena politika u organizaciji transplantacije organa u Srbiji”, koju je nedavno odbranio na Beogradskom univerzitetu, dr Šćepanović je proučavao koji problemi prate ovu oblast medicine i kako se situacija može poboljšati.

    Osnovne mane u ovoj oblasti dr Šćepanović vidi u zastarelom zakonodavstvu, odsustvu inicijative rukovodstva zdravstvenih ustanova, nedovoljnoj podršci Ministarstva zdravlja i Fonda za zdravstveno osiguranje, predrasuda o moždanoj smrti i straha od zloupotreba, odsustvu jedinstvene liste čekanja i potencijalnih donora za celu Srbiju, nemotivisanost osoblja da se uhvati u koštac sa transplantacijom, kao i nisku svest o značaju zaveštanja organa, što su i razlozi zbog kojih je Srbija i dalje pri dnu evropske lestvice po broju presađivanja.

    "Zakon treba odmah menjati u smislu uspostavljanja pretpostavljene saglasnosti i mogućnosti razmene organa sa zemljama u regionu – prvenstveno sa Austrijom, Hrvatskom i Slovenijom. Donorske kartice treba zadržati kao promociju humanosti, zaveštanja i transplantacije, ali omogućiti potpisivanje na svakom javnom mestu i obavezno uz izdavanje ličnih dokumenata, popisa stanovništva, referenduma kao i raznih urbanističkih i drugih dozvola. Građani još nisu svesni da je oko 20 puta veća šansa da im zatreba organ, nego da doniraju organe. Transplantacioni centri koji rade manje od 20 presađivanja organa godišnje treba da budu ukinuti", dodao je dr Šćepanović.

    Treba razmotriti, smatra on, neku vrstu beneficije za žive donore, svakako ne u smislu korupcije koja bi vodila u nekom smislu trgovine organima. Te beneficije bi podrazumevale, na primer, oslobađanje od participacije, prednost na listi za dijagnostičke metode na koje se čeka mesecima ili kao što danas imaju invalidi besplatan parking, prioritet bez reda čekanja u banci ili prilikom prelaska granice.

     

    What's your reaction?

    developed by Premium Factory. | Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE