Cena kvadrata određuje porez
Sa prvim danom sledeće godine trebalo bi da važe nova pravila u oporezivanju imovine. Tada će prestati da postoji naknada za korišćenje građevinskog zemljišta, pa bi izmene Zakona o porezu na imovinu opštinama trebalo da obezbede isti priliv sredstava. Firme će zato plaćati porez na tržišne cene svojih nepokretnosti, a više novca se očekuje i od građana, iako njima zakon ne donose drastične promene. Ministarstvo finansija i privrede, međutim, očekuje da će većina lokalnih samopuprava svojim žiteljima propisati maksimalne poreske stope od 0,4 odsto.
Najznačajanija izmena je drugačije utvrđivanje osnovice poreza na imovinu preduzeća koja vode poslovne knjige. Do sada su oni ovaj namet računali na osnovu knjigovodstvene vrednosti nekretnine, a sada će važiti tržišne cene. Lokalne samouprave su dužne da do kraja oktobra svake godine utvrde tržišne vrednosti nekretnina u svakoj zoni. Osnovica se neće menjati za firme koje i sada u knjigama nepokretnosti procenjuju po metodi "fer vrednosti", koja je jednaka tržišnoj.
– Ako obveznik sada vrednuje objekat po fer vrednosti, obaveza mu se neće izmeniti, osim u slučaju da je došlo do promene tržišne cene – objašnjavaju u Ministarstvu finansija i privrede. – Ukoliko nepokretnost vrednuje po principu nabavne vrednosti umanjene za amortizaciju, doći će do povećanja poreske obaveze, ali veličina povećanja zavisi od vremena kada je objekat stečen. Na primer, ako je po tržišnoj ceni kupljen ove godine, njegova nabavna vrednost neznatno je umanjena za amortizaciju. S druge strane, ako je objekat kupljen davno, pa je njegova sadašnja vrednost u knjigama mala, povećanje će biti značajno.
Izmene zakona mogle bi da pogode građane ukoliko bez pravnog osnova koriste nepokretnosti u javnoj svojini, jer će ubuduće i na njih plaćati porez. Umesto petostrukog katastarskog prihoda, kao poreske osnovice za poljoprivredno i šumsko zemljište, poreska osnovica za to zemljište utvrđivaće se prema prosečnoj ceni kvadrata u zoni u kojoj se nalazi. I neće biti umanjenja za amortizaciju.
– Predlaže se i da na visinu poreske osnovice više ne utiče koeficijent kvaliteta jer je reč o unutrašnjim elementima objekata koji nemaju pretežni uticaj na njihovu tržišnu vrednost – dodaju u Ministarstvu finansija. – Predlaže se i da se površinom objekta, za svrhu oporezivanja porezom na imovinu, smatra zbir podnih površina između unutrašnjih strana spoljnih zidova objekta. Znači bez procentualnih umanjenja za određene prostorije unutar objekta kao što su ostave i prostorije sa kosim zidovima, ali bez uračunavanja terasa i balkona u površinu koja se oporezuje.
Izmene zakona će uvesti poresko oslobođenje za vodno zemljište i za vodne objekte, pod propisanim uslovima. To ne važi za ribnjake, ali oni oslobođenje mogu da ostvare po drugom osnovu.
Izmene zakona predviđaju ukidanje poreskog oslobođenja na nepokretnosti u javnoj svojini koje koriste javna preduzeća. Znači da će i ona plaćati porez na imovinu.
Računica efekata izmena zakona izgleda ovako – tokom prošle godine od naknade za korišćenje građevinskog zemljišta stiglo je 14,6 milijardi dinara. Firme su platile oko 11,7 milijardi dinara, a građani oko 2,9 milijardi dinara. Istovremeno ukupni prihodi od poreza na imovinu bili su 14,8 milijardi dinara, od čega su pravna lica platila 7,1 milijardu, a građani 7,7 milijardi dinara. U 2014. godini tako porez na imovinu treba da donese ukupno 29,4 milijarde dinara. Znači da bi prihodi od poreza na imovinu naplaćeni od građana trebalo da se povećaju za 37,7 odsto, a prihodi od preduzeća za 164,8 odsto.
