EU je velika šansa za srpski agrar
U procesu početka pregovora o članstvu u Evropskoj uniji, poljoprivreda Srbije ima svoju veliku šansu da poveća proizvodnju, izvoz, uposlenost i javne prihode, kaže za Novosti ministar poljoprivrede Goran Knežević.
Za privredu Srbije je važno da započnu pregovori o punopravnom članstvu u EU, jer je to jasan pokazatelj čitavom svetu, svakom potencijalnom ulagaču i poslovnom partneru da Srbija napreduje u izgradnji stabilnog i predvidivog ambijenta za život i rad.
Srbiji je potreban priliv svežeg obrtnog kapitala, koji do sada nije dovoljno prepoznavao ovo područje kao plodno zbog visokog stepena korupcije i političke nestabilnosti. Vlada ozbiljno radi na suzbijanju korupcije, a početak pregovora sa EU bi značio i kraj političke nestabilnosti. U tom procesu, i poljoprivreda Srbije ima svoju veliku šansu, ističe Knežević.
Kada je reč o subvencijama za poljoprivrednike, Knežević objašnjava da se one isplaćuju sa zakašnjenjem, usled zatečenih dugova iz prethodnog perioda, prinudnih naplata, vanrednih troškova zbog prošlogodišnje suše i pojačanih kontrola ispravnosti mleka, kao i organizacionih problema, pre svega u Upravi za agrarna plaćanja.
Svi ti dugoročni problemi nas sprečavaju da novac iz znatno uvećanog agrarnog budžeta na vreme stigne do poljoprivrednika, a ukoliko prihodi budžeta budu u okviru planiranih, biće dovoljno novca za podsticaje u poljoprivredi.
Samo uz priliv novih investicija u agroindustrijskom kompleksu omogućićemo agraru da ne izvozi sirovine već gotove proizvode. Za to, dodaje Knežević, potrebno je i sazrevanje svesti poljoprivrednih proizvođača da se u narednom periodu radi i proizvodi drugačije nego kako se to radilo decenijama unazad.
Investicija iz Emirata počinje ove godine, a biće dugotrajna i sa značajnim multiplikativnim efekatima, potvrđuje Knežević. On očekuje veće prinose na zemljištu koje će obrađivati nova kompanija, kao i na zemljištu koje će biti navodnjavano sredstvima iz aranžmana sa Emiratima.
Od potencijalnih izraelskih investitora, Knežević, kao prednosti, osim kapitala, označava i dolazak najsofisticiranijih naučnih i tehnoloških znanja u oblasti poljoprivredne proizvodnje. U Izraelu smo dogovarali i bescarinsku trgovinu, kao i izvoz prehrambenih proizvoda iz Srbije, pre svega goveđeg mesa, u Izrael, kaže Knežević.
Nažalost, on potvrđuje da Srbija ne koristi u dovoljnoj meri bescarinski izvoz hrane u Rusiju ne, a kao problem navodi to što ogromno tržište Rusije zahteva stalnost kvaliteta i kvantiteta hrane koji naši proizvođači i izvoznici u ovom trenutku ne mogu da postignu. Moramo se izboriti za mesto na tako ozbiljnom tržištu.
Knežević kaže i kako je svima jasno da niko u Srbiji nije pio „otrovno i kancerogeno“ mleko, već da je u pitanju bila političko-medijska afera.
Iako se aflatoksin u nešto većim koncentracijama pojavio u svim državama našeg klimatskog pojasa, samo je u Srbiji od toga napravljen skandal s lošim posledicama po privredu i građane. Najveću štetu pretrpeli su seljaci, i to oni siromašni.
Prema njegovim rečima, tržište mleka se stabilizovalo čim su potrošači shvatili da nema nikakve opasnosti od konzumiranja mleka i da je u pitanju isfabrikovana afera.
Ministarstvo radi na uvođenju dugoročnih i sistemskih rešenja kako bi hrana bila što zdravija, kaže Knežević u izjavi za Novosti.
