Dug putarima skoro 9 milijardi dinara
Putarska preduzeća, čiji su prihodi oko četiri puta manji nego pre pet godina, od javnog sektora potražuju oko 8,7 milijardi dinara, kaže za „Politiku” ministar građevinarstva i urbanizma Velimir Ilić.
Najveći dužnik je „Putevi Srbije” sa oko 2,7 milijardi dinara, a odmah iza njih je Beograd sa neplaćenih dve milijarde dinara, koliko približno duguju i sve ostale lokalne samouprave zajedno, kaže Ilić.
Radimo na tome da vlada nekako sve to plati. Ovaj problem moramo da rešimo hitno. Osim resornih ministarstava uključena su ministarstva finansija i pravde da bismo rešili probleme oko stečaja i tužbi koje su podnete u specijalnom sudu protiv vlasnika. Sud im je pod nadzor stavio opremu. Imovinu treba osloboditi da bi radnici mogli da rade. Verovatno će biti sprovedeni i socijalni programi, jer su mnogi otišli iz tih firmi i ostala je samo administracija, objašnjava Ilić.
Nekadašnje gigante su pokupovali kriminalci i napravili dugove. Pošto ih svi sada nosimo na grbači, videćemo da neka dugovanja prema državi otpišemo. Građevinci traže da rešimo i pitanje licenci. Potpuno su u pravu. Moramo povesti računa kome dodeljujemo poslove i tražiti da budu izabrane afirmisane firme. Ne treba uvek insistirati na najjeftinijoj ponudi, već uvažiti činjenicu kakvu opremu ima preduzeće, koliko ljudi zapošljava. Moramo biti sigurni da će posao biti obavljen. I naravno moramo rešiti pitanje rada na crno. Inspekcije će pojačati kontrolu.
Zakon o planiranju i izgradnji je skoro gotov. Postoji samo nekoliko pitanja političke prirode, koja treba da raščistimo na političkom sastanku vladajuće koalicije. Moramo da odlučimo da li će privatizovana preduzeća plaćati konverziju prava korišćenja u svojinu na građevinskom zemljištu.
Stav ministarstva jeste da bude ukinuta konverzija i da se plati kroz porez. Oni koji promene namenu zemljišta i umesto fabrike sagrade stanove i steknu neku vrednost, biće naknadno oporezovani po stopama koje će biti izuzetno velike. U nekim zemljama porez na ekstraprofit iznosi 80 odsto. Ne možete da kupite imanje za 100.000 evra, a prodate ga za 300 miliona evra, što je bio slučaj u Novom Sadu, i da ne platite porez na to.
Izdavanje građevinskih dozvola biće besplatno u startu. Naknadu za uređenje građevinskog zemljišta investitori će plaćati na kraju i biće im obračunata kroz ulaganja koja su imali u infrastrukturu. Nikakve takse i ostalo ne dolaze u obzir. Sada će investitori plaćati samo ono što je stvarno uloženo za priključke na vodovod, struju. Opštine i gradovi dobili su porez na imovinu kao prihod od koga razvijaju infrastrukturu.
Samo obračunavanje tih ulaganja u infrastrukturu je političko pitanje oko koga ćemo morati da se dogovorimo na sastanku koalicije i da ugradimo u zakon.
Ali u ovoj oblasti postoji još jedan problem, dodaje Ilić. Imamo 20.000 nerešenih imovinskih sporova. Oni ponekad traju pet do deset godina i mi ne možemo da izdamo dozvole za pojedine lokacije.
Ako se investitor uklapa u plan i ako nema odstupanja, dozvolu će moći da dobije za sedam dana. Lokalna administracija, odnosno njihov urbanizam je problem, jer tamo rade ljudi koji su navikli da drže predmete u fioci po nekoliko meseci. Bez obzira kakve mi zakone donosimo oni rade po svome. I kod katastarske legalizacije opštine su zatajile. Iz ne znam kojih razloga odbijaju da proslede podatke katastru.
Ne možemo da podnosimo krivične prijave, jedino kroz upravni postupak i kontrolu, a oni to znaju i koriste. Polako, jedan po jedan predmet, zaključuje Ilić u izjavi za Politiku.
