Kriza na slovenačkom tržištu nekretnina

Slovenija bi mogla zatražiti finansijsku pomoć Evropske unije (EU), a kao pokazatelj dramatične ekonomske situacije u toj zemlji, govori pad na tržištu nekretnina.

Slovenija je već više puta demantovala pojedine navode da će zatražiti finansijsku pomoć EU, dok u međuvremenu sve više raste verovatnoća da će do toga ipak doći, piše Frankfurter Allgemeine Zeitung.

Koliko je dramatična situacija u toj zemlji u vezi s dugo vremena prećutkivanom krizom najbolje pokazuje stanje na tržištu nekretnina, na kom se broj transakcija smanjuje, a cene i dalje padaju, uz povećan je broj nezaposlenih, posebno mladih.

Sve se to događa u jednom od najlepših i najatraktivnijih regija srednje Evrope. Nijedna zemlja kao Slovenija ne nudi toliko toga na relativno tako malom prostoru: od Karavanki na severu, vinskih regija na istoku, dubokih šuma na jugu pa do morske obale na jugozapadu, navodi taj nemački list.

U periodu od 2000. do 2007.godine, privredni rast Slovenije najavljivao je da ništa ne može zaustaviti tu zemlju da u rekordnom roku dostigne zapadnoevropski životni standard.

Dva stana i dva automobila postepeno je postajalo pravilo među tamošnjim domaćinstvima, a više od 80 posto Slovenaca svoja četiri zida ima u privatnom vlasništvu. Ali, s jeftinim novcem na tržištu nekretnina se stvorio mehur od sapunice, pa su mnogi odjednom počeli govoriti o Sloveniji kao o "Španiji u Alpama".

Kriza nastala na tržištu nekretnina kao spirala oslikava stanje u celokupnoj slovenačkoj ekonomiji. 

Premijerka Alenka Bratušek planira uvođenje poreza na nekretnine i nada se da će ukidanjem državnih preduzeća doći do ekonomskih impulsa, dok slovenački ekonomski list Finance upozorava da se time neće ponovo oživeti umiruće tržište nekretnina.

Samo jedna temeljna reforma tržišta rada mogla bi postepeno dovesti do povećane potražnje, navodi, pored ostalog, nemački Frankfurter Allgemeine Zeitung.