Dileme oko odloženog plaćanja
Javljaju se opravdane sumnje da će se efikasno primenjivati rokovi od 60 dana za međusobna plaćanja preduzeća.
Međusobna plaćanja preduzeća ograničena su na 60 dana, a prvi rokovi ističu. Limitiranje rokova plaćanja trebalo bi da smanji nelikvidnost privrede i spreči poremećaje na tržištu, ali sumnje da će se efikasno primenjivati, nisu bez razloga.
Preduzeća sa problemima će teško plaćati obaveze u predviđenim granicama, kada to nisu uspevala u do juče mnogo dužim i komfornijim. Pritiskom na njih još više će se ugroziti njihova likvidnost i sve izvesnije pretvarati u nesolventnost.
Striktnom primenom novih zakonskih normi, najveći udar će pretrpeti prodavci bele tehnike, robe široke potrošnje i sitni trgovci, a preko njih i siromašniji slojevi stanovništva navikli na najrazličitije oblike odloženog plaćanja, kaže profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji Branko Živanović.
Prepolovljeni rokovi naplate, redukovan gotovinski ciklus i disciplinovanje javnih preduzeća i grosista (u prvom redu velikih trgovinskih lanaca), značajno će povećati prvo likvidnost a zatim i solventnost ključnog dela privrede, malih i srednjih preduzeća, koji su njen noseći deo.
Ne delim optimizam da će njegova dosledna primena biti lako sprovodljiva a da to ne izazove kritične posledice koje ga mogu obesmisliti, smatra Živanović. Naizgled će sve ovo imati značajne katalizatorske efekte i podići opštu privrednu likvidnost. Ali, radikalna primena zakona može da izazove niz negativnih efekata i samo produbi recesiju.
Rok od 45 dana za plaćanje dugova od strane države i javnog sektora, Živanović pretpostavlja da će se u prvi mah poštovati. Država se, realno, i zadužila emitovanjem hartija u poslednje vreme, tako da rezervoar likvidnosti postoji. Međutim, dalje zaduživanje kao i stalno rastuće deficitarno finansiranje budžeta uskoro moraju prestati.
