Više od 400 perača novca
Gotovo 2.000 firmi je poreska policija dosad identifikovala kao fantomske ili perače novca, a protiv njihovih vlasnika su podnete krivične prijave.
Milion dinara je najveća novčana kazna izrečena za utaju poreza, a više od 400 vlasnika je, prema podacima Poreske uprave, zbog toga završilo u zatvoru.
U Srbiji, prema zvaničnim podacima, fantomske firme pronevere porez u vrednosti od oko pet miliona evra godišnje. Kako tvrde poznavaoci, utaja je u praksi i veća, a tim poslom obično se bave firme koje imaju jednog zaposlenog, a često su i registrovane na ime preminulih osoba ili penzionera.
Perači obično deluju kad se nameštaju poslovi u javnim nabavkama, pa oni koji su interesno vezani s javnim preduzećem ili lokalnom samoupravom koja raspisuje nabavku osnuju firmu s jednim ili nijednim radnikom. Naravno, one nemaju reference po osnovu prethodno obavljenih poslova, ali im se to i ne postavlja kao uslov, kaže Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije.
Kad dobiju posao, tvrdi Rajić, one naručuju robu od firmi koje realno postoje, uzmu sav novac i ne plate.
Te firme, koje zovu i tašna-mašna, obično su „društvo sa ograničenom odgovornošću“, pa gazda i za ozbiljne privredne prestupe odgovara samo do visine upisanog kapitala. Onda je gotovo nemoguće da legalna firma naplati potraživanja, kaže Rajić.
Dešava se, dodaje on, i da neko ko želi da opere novac osniva više povezanih firmi na imena različitih ljudi.
U Poreskoj upravi kažu za „Blic“ da imaju poseban sektor koji se isključivo bavi ranim otkrivanjem firmi koje se bave simuliranim poslovima, a taj sektor koristi i baze podataka drugih državnih organa, sarađuje s MUP-om, tužilaštvima… U otkrivanju perača novca pomaže i Agencija za privredne registre, a od 2014, kada formira registar diskvalifikovanih lica, uvereni su da će pomoć biti i veća.
