Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Dozvoljeni minus u Srbiji četiri puta skuplji nego u EU

    Korišćenje dozvoljenog minusa u Srbiji je čak četiri puta skuplje nego u Evropskoj uniji, piše Blic.

    Sve dok imamo dvocifrenu inflaciju, visok procenat nenaplativih kredita, malu štednju u dinarima, pa time i slabe izvore za finansiranje banaka, kao i nestabilni kurs, plaćaćemo skupo korišćenje te pozajmice, objašnjava se u tekstu ovog beogradskog lista.

    Prema podacima Narodne banke Srbije, prosečna godišnja kamatna stopa za korišćenje dozvoljenog minusa u maju iznosila je 35,62 odsto. U Evropskoj uniji prosek je 7,92 odsto.

    "Kamata na dozvoljeno prekoračenje je svuda u svetu najskuplji oblik kreditiranja s obzirom na to da banka nije u mogućnosti da predvidi kada će klijent koristiti ovaj vid pozajmice, te da u svakom trenutku mora da ima likvidna sredstva na raspolaganju koja ne može da plasira u druge zajmove", rekli su Blicu u Banca Intesa.

    Dozvoljeno prekoračenje je najčešći vid zaduživanja građana i oni mu često pribegavaju jer je to fleksibilniji način zaduživanja od kredita, pre svega zbog jednostavnije procedure odobravanja.

    "Kod dozvoljenog minusa, kao i kod drugih kreditnih proizvoda, visina kamatne stope zavisi od cene izvora sredstava za konkretan proizvod, ali i od drugih faktora kao što je obavezna rezerva, troškova rizika određenog plasmana… Svi ti faktori utiču na to da banke među sobom imaju različite kamatne stope za krajnjeg korisnika", kaže za Blic član Izvršnog odbora Societe General banke Miroslav Rebić.

    Kako bi skupu pozajmicu ipak pametno koristili, savet građanima je da ne budu neprekidno u minusu, pošto se pozajmica obračunava na osnovu vremena korišćenja.

    "Klijentima preporučujemo da dozvoljenu pozajmicu koriste za vanredne situacije i u nižim iznosima. Za rešavanje nekih ozbiljnijih pitanja preporučljiviji su krediti, na koje se obračunava niža kamatna stopa, ili kreditne kartice, kod kojih se kamata takođe plaća samo na potrošeni iznos, ali uz limit koji može da bude višestruko viši od dozvoljenog minusa", ističe Miroslav Rebić.

    U UniCredit banci ukazuju na to da se korišćenje minusa isplati kada se on koristi za premošćavanje određenog kratkog perioda besparice.

    "On je adekvatno rešenje za pokrivanje nepredviđenih troškova jer klijentima obezbeđuje da premoste period od nekoliko dana dok im naredna zarada ili penzija ne legnu na račun. Kamatna stopa se obračunava dnevno, i to samo na sredstva u korišćenju, što u slučaju da klijent dozvoljeno prekoračenje koristi u periodu od samo nekoliko dana ovaj proizvod čini isplativim", kažu u toj banci.

    Koliko plaćate za minus, pokazuje računica. Ako ste na početku godine iskoristili dozvoljenu pozajmicu od 40.000 dinara, uz mesečnu kamatnu stopu od 2,5 odsto, i tokom cele godine uvek koristili iznos maksimalno dozvoljenog minusa, odnosno niste mesečno umanjivali svoj dug, vaša ukupna godišnja obaveza po osnovu kamate bila bi 12.000 dinara (1.000 dinara mesečno).

    Međutim, i pored toga što biste za godinu dana platili 12.000 dinara za korišćenje dozvoljene pozajmice, ako niste umanjivali svoj minus svakog meseca, vi biste i nakon godinu dana i dalje dugovali 40.000 dinara. Na naplatu bi došlo 52.000 dinara.

    What's your reaction?

    developed by Premium Factory. | Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE