Politička kriza u Egiptu produbljuje ekonomsku
Politički potresi u Egiptu gotovo izvesno će usporiti odobravanje medjunarodnog paketa pomoći toj zemlji i uvesti je u još dublju ekonomsku krizu sa još izraženijim nestašicama goriva i višim cenama osnovnih proizvoda.
Nakon svrgavanja egipatskog predsednika Mohammeda Morsija, dužnost šefa države preuzeo je predsednik Ustavnog suda Adly Mansour.
Nakon više od godinu dana pregovora, Egipat se taman približio sporazumu sa Medjunarodnim monetarnim fondom (MMF) o zajmu od 4,8 milijardi dolara.
Medjutim, najnovija politička dešavanja u toj zemlji verovatno će ukočiti sprovodjenje mera štednje koje je neophodno za dobijanje zajma MMF.
Zbog politike u pitanje je dovedena i američka vojna i ekonomska pomoć Egiptu u visini 1,5 milijardi dolara godišnje.
Egipat bi, upozoravaju analitičari, mogao da dospe u još goru ekonomsku situaciju koju bi karakterisale nestašice goriva i struje, velika deprecijacija egipatske valute i pražnjenje deviznih rezervi, što bi dovelo u pitanje uvoz nafte i hrane.
Analitičari takodje naglašavaju da se bez političke stabilnosti i predvidljivosti investitori i turisti neće vraćati u Egipat.
Od svrgavanja Hosnija Mubaraka 2011. godine Egipat sve dublje i dublje tone u ekonomsku krizu i gotovo polovina od 90 miliona stanovnika te zemlje živi na ili ispod granice siromaštva od dva dolara dnevno po stanovniku.
Da bi dobio zajam od MMF, Egipat mora postepeno da ukine subevncije na gorivo koje godišnje odnesu iz budžeta 14,5 milijardi dolara.
Vlada u Kairu troši još četiri milijarde dolara na subvencionisanje hrane, uglavnom hleba.
MMF subvencije na gorivo ocenjuje kao raspiničke i neefikasne jer one zapravo koriste bogatijim Egipćanima koji imaju automobile i za gorivo.
Morsijeva vlada je stalno odlagala sprovodjenje politički neprijatnih mera štednje, verovatno u strahu od nemira i gubitka glasova na predstojećim parlamentarnim izborima.
Egipat je, u očekivanju medjunarodnog spasilačkog paketa pomoći, zavisio od više desetina milijardi dolara zajmova bogatih zemalja Persijskog zaliva.
Tim novcem popunjavane su ispražnjene devizne rezerve, plaćan uvoz i podsticana vrednost domaće valute.
Prema nekim ranijim ocenama, Egipat je od pada Mubaraka tražio ili pregovarao o pomoći od više od 30 milijardi dolara. Time bi Egipat "kupio vreme", ali ne i sredio ekonomske probleme, smatraju analitičari.
Profesor ekonomije na Američkom univerzitetu u Kairu Samer Atalah ističe da Egipat mora da utvrdi jasne ekonomske planove da bi uopšte mogao da pregovora o pomoći iz inostranstva.
Foto: Beta/AP
