Neke priče nemaju cenu: Možda je sada vreme da ih čujete
U svojoj dnevnoj sobi 80-godišnjak je sedeo sa sinom. Sin ima dobro obrazovanje i 45 godina. Njihov je razgovor prekinula vrana koja je sletela na prozorsku dasku. Tu je stajala i otac je pitao sina:
– Šta je to?
– Vrana – odgovorio je sin.
Nakon nekoliko trenutaka, otac je ponovio pitanje pokazujući na pticu:
– Šta je to?
– Vrana – rekao je sin.
Usledilo je još jedno očevo pitanje:
– Šta je to?
– Tata, rekao sam ti. To je vrana. Pitao si me već – rekao mu je sin.
Nije prošlo mnogo, a čulo se očevo pitanje:
– Šta je to?
– To je vrana! Vrana! Vrana! Čuješ li?! – ljut, iznerviran i crvenog lica u dahu je izgovorio sin.
Četvrti put otac nije oklevao sa prstom uperenim ka vrani:
– Šta je to?
– Tata! Zašto me uporno pitaš jednu istu stvar?! Ponovo, ponovo i ponovo. Toliko sam ti puta rekao! Zar me ne čuješ? Ili me možda ne razumeš?! To je VRANA tata! – planuo je sin na oca toliko iznerviran da je ustao iz fotelje i mahnito mahao rukama čas pokazujući na vranu, čas na svoje uši, čas na čelo. Potpuno su ga očeva pitanja bila izludela da je izgubio kontrolu.
Sasvim smireno i u tišini pošto se sin primirio i seo, otac je otišao na sprat kuće i vratio se sa podebelom sveskom ispod pazuha. Seo je na naslon sinovljeve fotelje, otvorio svesku i pokazao na neku od strana:
– Čitaj.
Poslušao je oca i svesku uzeo u ruke. Sin je čitao:
„Danas je moj mali trogodišnji sin sedeo sa mnom na sofi dok je vrana sedela na prozorskoj dasci. Pitao me je 23 puta ’Šta je to?’ i ja sam mu 23 puta odgovorio da je to vrana. Nisam bio ljut i nije me nerviralo što odgovaram na jedno isto pitanje. Samo znam da sam ga grlio i odgovarao, i u svakom trenutku sam bio srećan što ga imam, mog malog dečaka.
…..
Razgovarajte sa svojim starim roditeljima i nemojte ih tretirati kao da su vam teret i otežavajuća okolnost. Budite ljubazni, imajte strpljenja jer sigurno želite da budu srećni. Starost im uzima mnogo toga i ne dozvolite da se loše osećaju zato što su stari i nemoćni. Oni su za vas imali strpljenja kada vam je strpljenje trebalo baš kao lepa reč. I, radili su najbolje što su tada znali.
