Ključan razvoj elektroenergetike do 2030. godine

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Ključan razvoj elektroenergetike do 2030. godine

    Razvoj elektroenergetike je ključni karika u razvoju celokupnog energetskog sistema Srbije i u tu oblast bi do 2030. godine trebalo da bude uloženo oko devet milijardi evra, navedeno je Nacrtu strategije razvoja energetike Srbije do 2025.godine sa projekcijom do 2030. godine objavljenom na sajtu ministarstva energetike i zaštite životne sredine.

    Ocenjeno je da će potrebe za električnom energijom do 2025. godine porasti za 10,5 odsto, a do 2030. za 16,6 odsto.

    Predviđeno je i da do 2020. godine obnovljivi izvori energije učestvuju sa 27 odsto u njenoj prozvodnji, a Nacrtom strategije nije u potpunosti isključuna ni mogućnost izgradnje nuklearnih elektrana.

    Nacrtom strategije planirana je izgradnja termoelektrana na ugalj snage 700 megavata do 2025. godine, izgradnja reverzibilne hidroelektrane ‘Bistrica’ na reci Lim, kao i termoelektrana-toplana na gas snage 450 megavata do 2020. godine i izgradnja prenosne i distributivne infrastrukture.

    Do 2025. godine planirana su ulaganja od 300 miliona evra u modernizaciju hidroelektrana, 1,6 milijarde evra u izgradnju novih teremoelektrana, 660 miliona evra u reverzibilne hidroelektrane, 2,85 milijarde evra za obnovljive izvore energije, 370 miliona evra za prenosni sistem i investicije od 750 miliona evra u distributivni sistem.

    Potencijalni projekti izgradnje su Termoelektrana ‘Nikola Tesla’ B3 snage 750 megavata, u koji će biti uloženo 1,6 milijardi evra, TE ‘Kolubara B’ od dva puta po 375 megavata, a neophodna su ulaganja od 1,5 milijardi evra, TE "Kostolac B3" od 350 megavata u koju će biti investirano 450 miliona evra.

    Predviđena je i izgradnja termoelektrana ‘Novi Kovin’ snage dva puta po 350 megavata, ‘Štavalj’ snage 300 megavata i termoelektrana-toplana na gas u Novom Sadu, Beogradu, Pančevu, Nišu snage 1.200 megavata.

    Nacrtom strategije, objavljene na sajtu resornog ministarstva, predviđa se i ulaganje od 634 miliona evra u rekonstrukciju termoelektrana snage veće od 300 megavata, saglasno Direktivi o velikim ložištima, koja predviđa smanjenje emisije štetnih gasova iz termoelektrana do 2017. godine.

    Predviđeno je da se sukcesivno ugasi sedam termoblokova 2018. i 2024. godine. Prosečna starosti tih termoelektrana je 45 godina, a prosečna starost celokupnih elektrana u sastavu Elektroprivrede Srbije  veća je od 25 godina.

    Za najveći broj navedenih projekata planirana su zajednička ulaganja sa stranim partnerima, izuzev ulaganja u prenosnu mrežu, gde Srbija ima 100 odsto vlasništva.

    Nacrtom strategije razvoja energetike do 2025. godine ne isključuje se potpuno mogućnost izgradnje nuklearnih elektrana, s obzirom na ekološka ograničenja za proizvodnju struje i buduće potrebe za električnom energijom, koja će do 2025. godine porasti za 10,5 odsto, a do 2030. za 16,6 odsto.

    U Nacrtu strategije se podseća da je u Srbiji još na snazi Zakon o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana i da ne postoji regulatorni i administrativni okvir koji bi regulisao izgradnju i rad tih objekata.

    Procenjuje se da bi do početka eventualnog rada takvog postrojenja u Srbiji, trebalo da prođe minimalno 10 do 15 godina, od trenutka ukidanja zabrane izgradnje nuklearnih elektrana, jer je potrebno prevazilaženje problema i nedostataka u toj oblasti.

    What's your reaction?

    developed by Premium Factory. | powered by Premium Hosting
    Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE