Umesto privatizacije nova podržavljenja preduzeća
Umesto godinama najavljivanje ‘ubrzane i konačne privatizacije’ u Srbiji sada postoji više od 200 društvenih preduzeća, među kojima je i tridesetak u procesu podržavljenja, što većina domaćih ekonomista označava kao ‘netržišni i nereformski čin’.
Profesor ekonomije Stanko Radmilović smatra, međutim, da sada samo mali broj ljudi ima neku približnu predstavu o tome da je u vrlo slabašnoj ekonomiji Srbije, državni sektor ekonomije, iako uveliko opustošen, opstao kao izrazito dominantan.
"Moglo bi se reći da je podržavljenje (preduzeća) bilo ispravna orijentacija, valjana alternativa za mahinacije i grabež nekadašnje društvene svojine", tvrdi Radmilović koji je bio poslednji premijer srpske vlade, uoči raspada bivše SFRJ.
Takav Radmilovićev stav je objavljen, inače, na njegovom blogu, a bivši ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić početkom ove sedmice je objavio da će država preuzeti i većinsko vlasništvo u još jednoj velikoj domaćoj kompaniji.
Kako je objasnio Dinkić, Vlada Srbije je preuzela većinski udeo u Simpu iz Vranja, preduzeću sa oko pet hiljada zaposlenih, jer najveći proizvođač i izvoznik nameštaja ne može da izmiri poreske obaveze ‘teške’ više od pet milijardi dinara.
Dinkić je ranije rekao da bi u krug ovih preduzeća mogle da se uskoro uključe i neke druge problematične firme u Srbiji sa takođe velikim brojem zaposlenih, a početkom ove godine je bio i inicijator praktičnog podržavljenja Železare Smederevo, a pre toga i Rudarsko topioničarskog basena Bor, nekon više neuspelih tendera da se ta kompanija proda zaintresovanim investitorima.
Ekonomiski analitičari podsećaju da je i Ustavom usvojenom 2006. godine u Srbiji i najvišim pravnim aktom zemlje formalno ukinuto društveno vlasništvo, ali je uprkos tome opstalo sve do sada, jer nije bilo zainteresovanih investitora za preuzimanje takvih firmi.
U Agenciji za privatizaciju naglašavaju da je u uslovima ekonomske krize interesovanje za kupovinu preduzeća, uključujući i oko 150 firmi koje su još u procesu restrukturiranja, sve manje i da je lani obavljena promena vlasničke strukture u samo tri kompanije, dok je sedam firmi prodalo deo vlastite imovine.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodarag Savić kaže da je podržavljanje Simpa pogrešan potez vlade, jer se ne samo šalje loša poruka investitorima, već podstiču i druge firme u teškoćama da zatraže pomoć i ‘kišobran’ države.
Dekan Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju Ana Trobović je takođe oštar kritičar podržavljenja kompanija koje loše posluju i nisu u stanju da redovno izmiruju poreze i druge obaveze prema državi i zaposlenima.
Trbović je za Tanjug kazala, kritikujući odluku vlade da postane većinski vlasnik Simpa, da "Nije izvesno da će država, nakon takve promene, bolje upravljati tom kompanijom", ističe dekan FEFA i navodi da ekonomska teorija i praksa uglavnom ukazuju na državu kao neuspešnog vlasnika preduzeća, što se videlo i na mnogobrojnim primerima širom sveta.
Činjenica je, međutim, da sada u Srbiji postoji oko 560 hiljada radnih mesta u državnim preduzećima i javnom sektoru ekonomije koji obuhvataju približno trećinu svih zaposlenih, a finansiraju se iz državne kase.
Direktor Unije poslodavaca Srbije (UPS) , koja okuplja oko 36 hiljada uglavnom srednjih i manjih preduzeća, Dragoljub Rajić navodi za Tanjug da bi za Srbiju bilo optimalno da ima oko 200 hiljada manje zaposlenih u javno – državnom sektoru u odnosu na sadašnju brojku.
Taj sektor u Hrvatskoj, koja ima bezmalo upola manje stanovnika nego Srbija, opslužuje oko 160 hiljada zaposlenih i to bi mogao da bude i dobar orjentir za Srbiju, tvrdi Rajić.
U nekim zemljama srednje Evrope, poput Slovačke, Češke i Poljske, u proteklom periodu tranzicije je veoma efikasno broj zaposlenih u javnom sektoru i preduzećima pod kontrolom države doveden, odgovarajućim reformama, u optimalan nivo sa mogućnostima njihovih privreda, a taj posao u Srbiji tek predstoji, zaključio je Rajić.
