Svetska privreda će trpeti zbog krize u Siriji
Rast svetske ekonomije mogao bi da se uspori zbog širenja krize u Siriji, jer će se cene nafte uvećati, a biznismeni i potrošači bi mogli da smanje svoje rashode, piše američki poslovni dnevnik The Wall Street Journal (WSJ).
Prema oceni ekonomista kompanije JP Morgan, desetoprocentno poskupljenje nafte u poslednja tri meseca može uticati na pad globalnog bruto domećeg proizvoda za 0,3 odsto, računato na godišnoj osnovi.
Očekivanje početka vojnog angažmana SAD u Siriji, koju Vašington optužuje za upotrebu hemijskog oružja protiv vlastitog stanovništva, već je "poguralo" cene nafte tokom minule sedmice na više od 110 dolara po barelu, što je najviši nivo za minule dve godine.
WSJ navodi da su vojne akcije SAD na Bliskom istoku do sada obično imale za posledicu nestabilnost na tržištu. Zbog toga su, na primer, cene nafte uvek rasle pre početka bilo koje od takvih operacija.
Nakon završetka američkih vojnih intervencija strah investitora bi najčešće splasnuo, pa je nafta bila jeftinija i to je delovalo stimulativno na globalnu privredu, tvrdi WSJ.
Ovoga puta, prema proceni lista, period nestabilnosti bi mogao da se "protegne" na ceo tekući mesec, nakon što je predsednik SAD, Barack Obama, odlučio da za najavljenu vojnu intervenciju protiv Sirije zatraži odobrenje američkog Kongresa koji će se, nakon letnje pauze, okupiti 9. septembra.
Očekivanje strane vojne intervencije u Siriji nije, međutim, jedini razlog zbog kojeg je moguće očekivati pad u globalnoj ekonomiji, ističe WSJ, navodeći da bi američki Kongres uskoro trebalo da odlučuje o povećanju limita državnog duga SAD, dok bi Uprava federalnih rezervi (Fed) mogla da smanji nivo podsticaja najvećoj svetskoj privredi.
Najava američke centralne banke da će u septembru smanjiti mesečni otkup državnih obveznica i hipotekarnih vrednosnih hartija, vredan 85 milijardi dolara, već je podstakla rast kamata i masovniju prodaju akcija na nekim važnim finansijskim tržištima.
Doza neizvenosti na finansijskom tržištu postoji i zbog predstojećih parlamentarnih izbora u Nemačkoj 22. septembra, jer će nakon toga biti jasnije kako će se dalje rešavati kriza dugova u evrozoni, uključujući i dodatnu pomoć prezaduženoj Grčkoj, navode analitičari sa Wall Streeta na koje se poziva WSJ.
Foto: Beta/AP
