Hrvatskoj ne pomažu ni klasični rezovi
Hrvatsko zdravstvo, školstvo i javna uprava sa budžeta će skinuti sve ono što nije osnovna delatnost, a to znači, kuvanje, pranje, čišćenje, usluge koje bi ubuduće trebalo da obavljaju privatnici. Gotovo sigurno će intervenisati Evropska komisija.
Hrvatska je očigledno došla do trenutka kada klasični rezovi više ne pomažu. Primera radi, imate platu od 1.000, a trošite svaki mesec 2.500 kuna, objašnjava hrvatski ministar finansija Slavko Linić odnos proračuna i duga.
Hrvatska je trošila ono što nema. Do novca se dolazilo zaduženjem, a sada će, kaže ministar finansija, rasti i kamate. Stvorili smo 200 milijardi javnog duga i ne možemo ga više kontrolisati, istakao je Linić.
Hrvatska mora ozbiljno 'zaigrati na kartu' reformi. Pod lupom ministra finansija će se zato naći školstvo, zdravstvo i javna uprava i izbaciće se sve što nije osnovna delatnost.
Usluge čišćenja, kuvanja u bolnicama i školama i slično, sve su to privatne delatnosti, a mi ih držimo u javnom sektoru kao javne plate što opterećuje budžet.
Sada će to biti racionalnije i efikasnije. Ne počisti li vlada sav nered, ministru finansija deficit će zadati ozbiljnu glavobolju, a potpredsednik Vlade Branko Grčić najavio je gotovo sigurnu intervenciju Evropske komisije.
Gotovo nezaobilazno u narednih par meseci ulazimo u proceduru prekomernog deficita Evropske Komisije i Evropske unije, što će formalno pred Vladu postaviti dodatne zahteve u sprovođenju strukturnih reformi, kazao je Grčić.
Procedura prekomernog deficita znači da sve vezano za privrednu ili finansijsku politiku dogovaramo s EK, trenutno je u toj proceduri 16 zemalja članica, a Hrvatska će biti sedamnaesta.
