Čije su dve milijarde evra Zagrebačke banke?
Srbija je svojom krivicom ostala bez najmanje dve milijarde evra udela u Zagrebačkoj banci i, ukoliko ne pokrene pitanje vlasničkog udela, našoj zemlji preti naplata 2,1 milijarde evra hrvatske stare devizne štednje.
Dokumenti koji dokazuju vlasništvo Srbije u Zagrebačkoj banci u petak na sastanku u Vladi, na koji je pozvan i hrvatski novinar Domagoj Margetić, koji već 11 godina istražuje ovaj slučaj, pišu Večernje novosti.
Margetić ističe da poseduje dokaze sa jasno vidljivim tokom novca koji pokazuje da stara devizna štednja Zagrebačke banke, koju Hrvatska kroz sukcesiju traži od Srbije, nije završila na računima Narodne banke Jugoslavije, a potom u budžetu Srbije.
Uprava Zagrebačke banke je sredstva držala na dobro kontrolisanim računima u desetak banaka u inostranstvu, objašnjava on i dodaje da, stoga ne postoji ni osnov da Hrvatska ovaj novac potražuje od Srbije.
Međutim, povodom ranijih izjava ministra građevinarstva Velimira Ilića, da je Srbija svojom krivicom ostala uskraćena za oko dve milijarde evra, "Danas konferencijski centar" je Tanjugu dostavio faksimile dokumenata koji potkrepljuju njegove tvrdnje.
Dopisom javnog pravobranilaštva Srbije upućenom sudu u Zagrebu, 12. juna 2008. godine, Srbija se odrekla prava na akcije u toj banci, navedeno je u službenim dopisima Beograda i Zagreba, u koje je Tanjug imao uvid.
Javno pravobranilaštvo Srbije, kako su preneli neki domaći mediji, demantovalo je te navode i tvrdi da rešenje Pravobranilaštva, kojim se Srbija odriče akcija – ne postoji.
Prema izvorima "Danas konferencijskog centra", privatizacija Zagrebačke banke nikada je sprovedena u svojevrsnom vakuumu od 1989. do 1990. Tako izvorni suvlasnici banke, republike Hrvatska i Srbija, nisu obeštećene za udele u osnivačkom kapitalu.
Ni danas se, po rečima Margetića, ne vidi jasna struktura vlasništva u ovoj banci, često skrivena iza takozvanih "kastodi računa" u kojima nije vidljiv pravi vlasnik, tvrdeći da upravo Zagrebačka banka ima vlasništvo nad tim računima i praktično "upravlja sama sobom".
U Zagrebačkoj banci je, po tvrdnji Margetića, završavao i novac koji je devedesetih godina iznošen iz Srbije na Kipar.
Famoznih 11 milijardi dolara sa Kipra, bilo je u mreži stranih banaka koje je kontrolisala Zagrebačka banka, a sredinom devedesetih završio je na objedinjenim računima Hipobanke, tvrdi Margetić. Taj isti novac korišćen je i za brojne privatizacije.
Svi dokazi kojima raspolaže, o osnivanju i tokovima novca, biće predati u Vladi Srbije.
