Zanimljiv rasplet ekonomske krize u Mađarskoj
Ekonomska kriza u Mađarskoj ima zanimljiv rasplet. Iako je vladavina premijera Orbana kontroverzna, zbog ugrožavanja slobode medija i tolerisanja ekstremnih desničara, ekonomska politika koju provode njegova stranka Fidesz i on vredna je razmatranja.
Orban je zatekao dug od 80 milijardi evra
U godinu dana od Fideszove pobede na izborima mađarski parlament usvojio je niz zakona i paket ekonomskih mjera, sa ciljem reforme posrnule mađarske privrede. Kada je Orban došao na vlast zatekao je dug od osamdeset milijardi evra.
Mađarska je u procesu privatizacije rasprodala mnoge važne kompanije, kao i veliki deo bankarskog sektora, koji je završio u vlasništvu stranih banaka. Politika privatizacije nije rezultirala smanjenjem duga, već je on konstantno rastao. Zvisnost privrede od stranih izvora finansiranja, već na početku krize, dovela je do pada proizvodnje, te zbog toga i pada izvoza i zaposlenosti.
Fidesz je prvi put na vlast došao 1998. godine, te je već tada određenim potezima dao do znanja da su mu prioritet problemi građana u tranziciji. Tako je uveo protekcionističke mere u poljoprivredi, čime je pokušao da zaštiti mađarske seljake od snažno subvencioniranih evropskih poljoprivrednika, što ga je dovelo u sukob s Evropskom unijom.
Mađari smanjili porez malim kompanijama, a povećali velikim
Nakon toga gubi vlast, a u međuvremenu Mađarska ulazi u Evropsku uniju.
Fidesz je boravak u opoziciji iskoristio za izradu ekonomskog programa koji se sastojao od 29 ekonomskih mera, koje su bile najavljene još pre izbora. Zahvaljujući stabilnoj većini u parlamentu, mere su usvojene te se krenulo u njihovo sprovođenje.
Odlična mera, kojom se pomoglo malim kompanijama, a koje svugde u svijetu zapošljavaju najveći broj ljudi, je smanjenje poreza. Za kompanije čija dobit ne prelazi 1,75 miliona evra, porez je smanjen sa 19 na deset odsto. Uveden je i jedinstveni porez na plate, koji iznosi 16 odsto.
Takođe, mađarska vlada dolazi u sukob s MMF-om, te se prekidaju pregovori, a suprotno preporukama međunarodnih institucija, Vlada umesto zaduživanja, sredstva odlučuje da potraži u unutrašnjim izvorima.
Uvodi se poseban, privremeni porez u trajanju od tri godine, za velike kompanije, od čega je u budžetu završilo 1,3 milijarde evra godišnje. Uveden je i poseban porez za banke i osiguranja. Bankarski porez iznosi 0,45 odsto njihovog bilansa, dok osiguranja plaćaju porez od 5,8 odsto na premije.
Zabranjeni su krediti u stranim valutama
Mađarska vlada zabranila je kredite u stranim valutama, zbog velikih problema sa kreditima u švajcarskim francima, te je bankama zabranjeno poslovanje s izvedenicama (rizičnim finansijskim instrumentima). Bankama je dan ultimatum da do 01.11.2013. godine konvertuju sve kredite s valutnom klauzulom u forinte, ili će to uraditi država. Nakon toga, Mađarska je izašla iz procedure prekomernog deficita, te je deficit sada unutar granice od tri odsto.
Predviđa se privredni rast od 2.6 odsto
Da se ovoj "neobičnoj" priči nazire sretan kraj, govori izveštaj američke investicione banke Merrill Lynch, koja Mađarskoj u 2014. godini predviđa privrednirast od 2,6 odsto, što je više od procene mađarske vlade.
