Amerikanci sve više odlaze iz zemlje

Sjedinjene Američke Države beleže rekordan „odliv mozgova“, preko šest miliona Amerikanaca studira i radi u inostranstvu, a najviše ih "privlače" zemlje čije ekonomije su u brzom usponu. Razlozi – isti kao i u Srbiji.

Dok Srbi hrle u Ameriku i Kanadu, stručnjaci iz SAD u potragu za poslom kreću put ekonomija u brzom usponu – Kine, Indije, Rusije, Brazila. Kao glavni razlog odlaska ističu ekonomsku depresiju u SAD i mogućnost za zaposlenje u inostranstvu.

Britanski poslovni dnevnik Financial times precizira da čak 6,3 miliona Amerikanaca studira ili radi u inostranstvu, što je rekord u istoriji SAD, a za mnoge ekonomiste predstavlja razlog za brigu.

Zatvaranje vladinih institucija u SAD koje preti bankrotom Amerike, tu brigu poslednjih dana samo je pojačalo. Jer, kako primećuje američka TV stanica NBC, najtalentovaniji među tri miliona saveznih službenika mogli bi posao da potraže na boljem mestu.

150 hiljada Srba "odliveno"

S druge, odnosno ove strane Atlantika, u Srbiji, odlazak talenata je na rekordnim nivoima dugi niz godina. Naime, da nije Gvineje Bisao, Srbija bi bila svetski rekorder u „odlivu mozgova“ prema SAD i Kanadi, pokazuju podaci USAID.

USAID je utvrdio 2011. godine, da je oko 150.000 obrazovanih Srba od početka ratova na prostoru bivše Jugoslavije i sankcija UN devedesetih godina, krenulo put Zapada.

Kao glavni razlog odlaska, identifikovana je nezaposlenost dvoje od petoro mladih ljudi između 18 i 25 godina, navodi USAID koji je „odliv mozgova“ ka SAD i Kanadi okarakterisao kao „hronični fenomen“ Srbije.

Nezadovoljni što veze, pre nego kvalifikacije, obezbeđuju radnu knjižicu, 63 odsto svih studenata je želelo da ode iz Srbije koju, inače, obrazovanje jednog stručnjaka košta u proseku 210.000 evra.

Afrika gubi milijarde

„Odliv mozgova“ košta Afriku četiri milijarde dolara godišnje. Prema podacima UNDP, Etiopija, Kenija i Nigerija su najviše pogođene. Etiopija, na primer, školuje mnogo lekara, ali sada ih je više u Čikagu nego u domovini.