Javna preduzeća mogu da budu profitabilna
Troškovi na subvencije, garancije i otplatu dugova javnih preduzeća i državnih banaka iduće godine biće dvostruko veći od ušteda koje je Vlada predvidela, dok iz Nemanjine 11 poručuju da će javna preduzeća najkasnije do 2016. biti profitabilna.
S jedne strane je 300 miliona evra ušteda od solidarnog poreza i povećanja PDV, a sa druge 560 miliona evra iz budžeta za subvencije i otplatu dugova preduzećima i državnim bankama.
Iz Fiskalnog saveta upozoravaju da će, bez uvođenja reda u javna preduzeća, mere kojima se štedi na građanima biti uzaludne. Iz Vlade od iduće godine najavljuju profesionalni menadžment u javnim preduzećima, a najkasnije do 2016. biće profitabilna.
Pravno-formalne promene jesu važne, ali je mnogo važnije da ta preduzeća dobiju menadžment kakav treba da imaju, da posluju racionalno, jer zaista postoji ekonomsko utemeljenje da ova preduzeća posluju bez gubitaka i novih dugova, kaže Vladimir Vučković iz Fiskalnog saveta.
Srbijagas je vodeći na listi za otplatu dugova. I bez novog kredita, u naredne tri godine moraće da vraća po 150 miliona evra, ali zbog kupovine novog gasa opet se zadužuje uz garancije države, a pravdaju se time što niko ne plaća gas na vreme.
Kad se gas isporuči, on mora da se plati. Što se mene tiče, i nas u javnim preduzećima koji smo direktna meta javnosti, što pre nas puste da radimo po ekonoskim normama, nama će biti lakše, kaže direktor Srbijagasa Dušan Bajatović.
Pored toga što se vraćaju stari dugovi, iz budžeta se daju i subvencije javnim preduzećima, a na toj listi vode Železnice sa 14 milijardi, pa Resavica sa četiri milijarde dinara.
Iz Vlade najavljuju prve poteze kako javna preduzeća više ne bi bila mesta za rešavanje socijalnih pitanja i proizvodnju gubitaka, a prema rečima ministra privrede Saše Radulovića, doneće se nov Zakon o javnim preduzećima.
Stručnjaci kažu da su ekonomske računice jedno, a politika drugo. Uvođenje reda zavisiće od toga koliko su političari spremni da se odreknu plena u javnim preduzećima.
