Dogovor o bankarskoj uniji
Zemlje evrozone dogovorile se o mehanizmu za pomoć bankama koje zapadnu u nevolje, prema kom će Fond za pomoć od 55 milijardi evra finansirati bankarska industrija u narednih deset godina.
Ministri finansija 17 zemalja članica Evropske unije koje koriste evro, dogovorili su da bi buduća bankarska unija trebalo bi da se oslanja na tri takozvana stuba.
Prvi je Evropska centralna banka, koja će nadzirati stanje svih većih banaka u evrozoni, drugi je zajednički fond za garantovanje depozita, a treći telo koje će restrukturisati banke ili ih ostaviti da propadnu.
Ministar finansija Nemačke Wolfgang Schauble, najjače ekonomske sile Evrope, kaže da je ovim dogovorom izgrađen i poslednji stub bankarske unije.
"Sada konačno imamo jasna pravila o tome kako izvući banke iz nevolje. To je veoma važno, a mislim i da će od sada finansijska tržišta biti stabilnija", smatra Schauble.
Pierre Moscovici, ministar finansija druge evropske ekonomske sile, Francuske, ističe da evropski ministri mogu da budu ponosni na dogovor koji će, dodao je, biti dobar i za građane i za ukupnu finansijsku stabilnost.
Dogovorom u Briselu predviđeno je i da bude osnovana agencija koja bi odlučivala o sudbini banaka koje krenu da propadaju.
