Koridori Srbije: Mnogo babica, kilavi putevi

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Koridori Srbije: Mnogo babica, kilavi putevi

    Srbija ima najlošije puteve među zemljama regiona i bivše Jugoslavije, pokazuje poslednji izveštaj Svetskog ekonomskog foruma 2013-2014. i nalazi se na 119. mestu od 148. zemalja koje su obuhvaćene ovim rangiranjem. Istovremeno, tvrdi se da nijedan put, izuzev Koridora 10, ne zadovoljava potrebne kriterijume, a taj famozni panevropski Koridor kroz Srbiju još uvek nije završen. Ni njegov severni deo, niti istočni i južni kraci, iako se svaka od prethodne tri godine pominjala kao godina u kome će Koridor 10, kroz Srbiju, konačno biti gotov.

    Obećavalo se tako da će Koridor biti izgrađen 2011, pa 2012, 2013. i tako redom. Poznata je i rečenica Mlađana Dinkića, iz jula 2008. godine kako je završetak Koridora 10 do 2011. prioritet tadašnje Vlade Srbije i kako ni on, a ni njegova stranka, G17 plus, neće izaći na sledeće izbore ukoliko ovaj put ne bude gotov u mandatu tadašnje vlade.

    Najnovije obećanje je 2016. godina do kada bi trebalo da se izgrade neizgrađene trase na ovom evropskom putnom pravcu, a koje još uvek stoje zbog propasti austrijske Alpine, nedostatka novca u budžetu, odustajanja Grka da finansiraju preuzete obaveze i sličnih peripetija.

    U međuvremenu, Srbija se upustila u izgradnju još jednog putnog pravca, takozvanog Koridora 11, od Beograda do Južnog Jadrana, ministar građevinarstva i urbanizma Velimir Ilić najavio je nedavno da će na proleće sigurno početi da se gradi i Moravski koridor, to jest autoput od Pojata do Preljine, u planu je izgradnja puta od Novog Sada do Rume, a od ministra regionalnog razvoja Igora Mirovića čuje se i plan za nastavak Koridora 11 od Beograda ka Vršcu do Temišvara. Niko od njih, međutim, ne precizira ni kada će biti izgrađene već započete deonice, ni kojim će se to novcem graditi planirani autoputevi, pošto je poznato da para u budžetu nema.

    A možda ovakvih disonantnih šumova ne bi ni bilo da Srbija nije zemlja u kojoj tri ministra imaju „svoj Koridor“ u resoru, a svaki od njih voli da se meša, makar i medijski, u posao onog drugog. Pa tako Ilić priča o Moravskom koridoru, a Mirović govori o nastavku Koridora 11 do Rumunije.

    A za to vreme, izgradnja novih kilometara autoputeva, toliko potrebnih srpskoj privredi i ekonomiji, i dalje ide traljavo.

    Naime, iako je polovinom novembra u saobraćaj pušteno osam kilometara autoputa na južnom delu Koridora 10, prema makedonskoj granici, od Donjeg Neradovca do Srpske kuće, drugih osam kilometara ovog puta, od Srpske kuće do Levosoja, čeka još uvek svog finansijera. Kako za BIZlife kažu u preduzeću Koridori Srbije, obe ove deonice finansiraju se iz programa HiPERB, Vlade Grčke, ali je pomenuta Vlada obavestila naše vlasti da odustaje od finansiranja preostalih osam kilometara, pa se još uvek ne zna kako će se to finansirati, ni kada će radovi na ovom delu putu uopšte početi.

    „Koridori Srbije i Vlada Srbije preduzeli su sve neophodne aktivnosti kako bi se što pre rešio problem finansiranja ove deonice, jer novonastala situacija ne sme da ugrozi planove da u 2016. godini bude završen Koridor 10“, kažu nam u ovom preduzeću.

    U međuvremenu, ove godine su zbog bankrota austrijskog preduzeća Alpina, 'čuvenog' graditelja u Srbiji, stali i radovi na istočnom kraku Koridora 10, ka granici sa Bugarskom, pa je nakon višemesečnog zastoja, raspisan novi tender za izgradnju preostalih deonica na trasi Pirot-Dimitrovgrad. „Bankrot kompanije Alpina na globalnom nivou svakako je usporio završetak konkretnih deonica ali, konačan rok u svakom slučaju neće biti probijen. Interesovanje za izgradnju 'Alpininih' deonica postoji i do sada je 19 kompanija već otkupilo tendersku dokumentaciju“, kažu u Koridorima Srbije, koji su zainteresovanima ostavili rok do 9. januara naredne godine da se prijave za izgradnju nešto više od 14 kilometara ovog puta, u roku od 450 dana.

    U Koridorima, u čijoj nadležnosti je ovaj najznačajniji, a pre svega, evropski putni Koridor, kažu i da je severni krak Koridora 10, od Horgoša do Novog Sada završen, ali 'stoje' radovi na ipsilon kraku, od Kelebije do petlje Subotica jug, jer za tih 22,3 kilometra puta još uvek nema novca u državnom budžetu. 
    Sa druge strane, ni ta famozna sanacija mosta Beška, još uvek nije sasvim gotova, iako je rok za izgradnju novog i popravku starog mosta, istekao još 2009.

    Zbog ovakvih kašnjenja i traljavosti u izgradnji neophodne putne infrastrukture, Slobodan Aćimović, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i stručnjak na infrastrukturu kaže da bi bio zadovoljan da za četiri godine Srbija završi Koridor 10 i put od Beograda do Južnog Jadrana, pa makar i deo do Požege. „Neophodno je uspostaviti prioritet, a to su svakako Koridor 10 i takozvani Koridor 11 i ne počinjati ništa drugo dok se oni ne završe. Zbog nedostatka finansijskih i svih drugih kapaciteta, verujem da uskoro neće ni početi izgradnja nekih drugih pravaca, poput tog puta Novi Sad-Ruma, iako je on važan, a kamoli Beograd-Vršac-Temišvar. To, verujem, može biti započeto tek za nekoliko godina, a ne verujem da će biti završeno ni 2020“, kaže Aćimović.

    I kada smo već kod nastavka Koridora 11, odnosno njegovog istočnog dela, od Beograda, prema Rumuniji, na pitanje BIZLife u ministarstvu građevinstarva i urbanizma odgovoreno je sledeće: „U planu je izrada planske i tehničke dokumnetacije i za ovu deonicu, ali finansijska sredstva još nisu obezbeđena“.

    Teško da će se tako nešto uskoro i desiti, pošto je sam ministar Velimir Ilić izjavio prethodnih meseci kako je odlučeno da se i na Koridoru 11, neizgrađene deonice finansiraju koncesijom, umesto kreditima, kao do sada. Vlada je, kažu u Ilićevom ministarstvu, donela odluku o davanju u kocesiju dela ovog autoputa i ovlastila Ministarstvo građevinarstva i urbanizma da sprovede postupak.

    Planirano je da se koncesija da za deonice Surčin – Obrenovac i to izgradnja autoputa, održavanje i naplata putarine, Obrenovac – Preljina, održavanje i naplata putarine i  Preljina – Požega izgradnja autoputa, održavanje i naplata putarine. Raspisan je konkurs za izbor koncesionara za kompanije koje su registrovane u Kini, a prema potpisanom Međudržavnom sporazumu između Srbije i Kine i u toku je prva faza konkursa u kojoj su se javile četiri kineske kompanije“, kažu za BIZLife u Ministarstvu Velimira Ilića i dodaju da je planirani rok za završetak radova oko 40 meseci, ali nam nisu odgovorili na koliko godina će biti data ova koncesija.

    Kako je prethodni pokušaj države da davanjem koncesije konzorcijumu sada već ugašene Alpine i Por-a izgradi put od Horgoša do Požege, što je praktično modifikovani Koridor 11, propao i završio na međunarodnoj arbitraži, Slobodana Aćimovića smo pitali kako komentariše ovu novu odluku da se praktično taj isti put ponovo da koncesionaru. „Koncesija je jedan od načina da se dobije autoput i jasno je da koncesionar neće graditi tamo gde nema dovoljno saobraćaja i gde mu se ne isplati ta gradnja. Hrvati su recimo svoje autoputeve gradili iz kredita, ali sada zbog teške situacije sa javnim finansijama moraju te puteve da prodaju. Dakle, gradili iz kredita koja posle nećete moći vraćati ili dati odmah pod koncesiju pa nek koncesionar gradi, na kraju se svede na isto. Što se tiče neuspele koncesije, bilo je mnogo različitih informacija i polemike. Ako je tačno da je konceionar tražio da država garantuje za obim saobraćaja, to je nedopustivo. To ne bi smelo ni sada da se desi ni slučajno, jer niko nikome ne može da garantuje koliko će vozila tuda proći. Neka sam koncesionar izračuna koliko mu se to isplati ili ne“, kaže profesor Aćimović.

    I uprkos činjenici da novca u budžetu za izgradnju puteva nema, a ni zaduživanje se više ne isplati, država ne odustaje od izgradnje ni Moravskog koridora, odnosno puta od Pojata do Preljine.

    Zanimljivo je, međutim, da je ministar Ilić najavio nedavno da je sa Kinezima dogovoren najjeftiniji kredit na svetu, sa kamatnom stopom od dva odsto i počekom od pet godina, i da gradnja počinje na proleće, da bi nam sada iz njegovog ministarstva stigao nešto drugačiji odgovor: „Za sada realizaciju puta Pojate – Preljina, takozvani 'Moravski koridor' vodi Ministarstvo regionalnog razvoja i lokalne samouprave. Od prethodnog dogovora sa kineskim partnerima se odustalo, upravo zbog nemogućnosti dogovora oko cene izgradnje ove deonice autoputa“.

    Podsetimo, bivša ministarka regionalnog razvoja Verica Kalanović najavljivala je početak gradnje ovog puta još krajem 2012, kada je sa Kinezima potpisan predugovor. Nevolja je, međutim, što su se Kinezi u međuvremenu predomislili, pa su pored ugovorenih oko 500 miliona evra tražili dodatnih 150 miliona, zbog čega je ovaj posao očigledno i propao. Logično je zato se zapitati kako će onda i kojim novcem ta izgradnja početi na proleće.

    Dunav, neiskorišćeni put

    „Mislim da naše vlasti nisu svesne značaja vodnog saobraćaja i koristi koje bi naša privreda mogla imati od Dunavskog koridora, zvanog i Koridor 7“, kaže profesor Aćimović. On kaže da se protivi ideji bivšeg ministra infrastrukture da se kod Batajnice, dakle pet kilometara od Dunava, gradi logističko-kontejnerski centar za pretovar robe, jer je to daleko od reke i nada se da se od toga u međuvremenu odustalo. „Nama jeste potreban taj centar, ali negde na reci, bliže Dunavu. Ali kod nas ržava nema svesti da je taj vid saobraćaja znatno jefitniji i ekološki mnogo čistiji od pruge ili puta“, kaže Aćimović. On podseća da Evropska unija preko programa Marko Polo stimuliše kompanije da koriste vodeni saobraćaj. „Naša država nema novca za takve stimulacije, ali bi mogla da uloži u pretovarni centar na Dunavu i tako olakša preduzećima koja uvoze robu sa zapada da to rade brodom. Ovako, iako im je skuplje, oni se odlučuju za put, jer je brže i lakše“.

    Tekst je u celosti preuzet iz BIZLife magazina
     

    What's your reaction?

    developed by Premium Factory. | powered by Premium Hosting
    Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE