Novi zakon brendira srpsku rakiju
Rakija proizvedena u Srbiji krenuće na put oko sveta kao nacionalni brend kada Ministarstvo poljoprivrede bude završilo rad na donošenju novog Zakona o jakim alkoholnim pićima.
Novi dokument zameniće postojeći Zakon o rakiji i drugim alkoholnim pićima, a najbitnije izmene odnosiće se na geografsku oznaku alkoholnih pića, koja će biti definisana po evropskim kriterijumima, objasnila je rukovodilac grupe za voćarstvo, povrtarstvo i alkoholna pića pri ministarstvu Kolinda Hrehorović.
U intervjuu za Tanjug, ona je navela da je u izradi nacrtna verzija novog zakona, o kome će tokom javne rasprave diskutovati svi zainteresovani subjekti u tržišnom lancu proizvodnje i plasmana rakije i drugih alkoholnih pica.
Važeći zakon stupio je na snagu juna 2009. godine, a najveća novina koju je uveo bila je da svako može proizvoditi rakiju za sopstvene potrebe, bez ograničenja količine, dok se u prometu, može naći iskljucivo rakija registrovanih proizvođača (preduzeća i preduzetnika), koja mora biti zdravstveno bezbedna i propisanog kvaliteta.
Registrovani proizvođači u Srbiji godišnje proizvedu oko 12 miliona litara voćnih rakija, a samo u Rasinskom i Šumadijskom okrugu proizvede se od osam do devet miliona litara rakije, odnosno oko 70 odsto ukupne proizvodnje.
U Ministarstvu poljoprivrede postoji spisak proizvođača, sa podacima koji sadrži sve podatke budućeg Registra proizvođača rakija i drugih alkoholnih pića, objasnila je Hrehorović.
Od oko 400 registrovanih proizvođača rakije koji svoj proizvod stavljaju u promet, 25 odsto su preduzeća, dok su 75 odsto preduzetnici zanatskih proizvodnih radnji.
Na području Srbije, najpopularnija i najzastupljenija je voćna rakija od šljive – popularna "šljivovica", a od ukupno proizvedene šljive (čiji je prosek u poslednjih pet godina 560.000 tona), čak oko 75 odsto šljive se upotrebi za proizvodnju rakije, navela je Tanjugova sagovornica.
Najkvalitetnije rakije od šljive se proizvode u zapadnom delu Srbije, i to od autohtonih sorti šljive požegače i crvene ranke, a u poslednje vreme i od čačanskih sorti.
U zapadnoj Srbiji se najviše proizvodi šljivovica, u istočnoj Srbiji dominiraju specijalne rakije (travarica, nanovača, menta,…), dok se u Vojvodini sve više proizvode rakije od voća i većinom su zastupljene rakije od grožđa.
Poslednjih godina povećava se obim proizvodnje rakije od dunje, kruške, kajsije i u poslednje vreme maline.
Izvoz rakije iz Srbije je mali u odnosu na godišnju proizvodnju i visok kvalitet, iako se izvozi u Evropsku uniju, ali i u druge države u svetu, kazala je Hrehorović. Šljivovica se najviše izvozi u Crnu Goru, SAD, BiH, Kanadu, Švajcarsku, Australiju, a potom slede ostale zemlje.
Ostale rakije od voća plasiraju se u Crnu Goru, Rusiju, BiH, SAD i Švajcarsku. Specijalne rakije se najviše izvoze u BiH.
Po postojećem Zakonu, u ovom momentu u Srbiji postoji šest registrovanih proizvođača rakije sa geografskom oznakom porekla, gde su u pitanju pretežno šljivovice, jedna jabukovača i jedna breskovača.
Svi oni su zaštitili svoj proizvod kao "individualnu" geografsku oznaku, i kao takvu isključivo i samo oni mogu da stavljaju rakiju sa geografskom oznakom u promet.
Hrehorović je ukazala da se ovaj sistem idividualne zaštite geografske oznake mora zameniti "kolektivnom", koja će biti opšteg karaktera i odnosiće se za određeni lokalitet, kraj u kojem se rakija proizvodi na tradicionalan način.
Svi oni koji se pridržavaju propisane, spečificne tehnologije proizvodnje rakije koja bude bila definisana za taj region, stiču pravo "korisnika geografske oznake”.
Srbija jedino na ovaj način može dobiti na količini (većem broju korisnika geografske oznake) i kvalitetu proizvoda (tehnologije proizvodnje rakije koja će biti specifična za određeni region i njenu tradiciju), što će omogućiti da srpska rakija postane prepoznatljiva u svetu kao nacionalni brend, kazala je Hrehorović.
Foto: Beta
