Srbiji trećina `Beograda na vodi`?

Prema nezvaničnim informacijama, za projekat "Beograd na vodi", postoji ideja da državno zemljište bude prepisano na zajedničku firmu u kojoj bi dve trećine vlasništva imali Arapi, a ostatak Srbija, piše Politika.

Kolika će biti dobit od projekta „Beograd na vodi” i kako će Srbija i arapski investitor raspodeliti profit, kao i vlasništvo nad zemljištem, zvaničnih informacija još nema.

Jedino što je procurelo iz našeg pregovaračkog tabora jeste da je na stolu i ideja da će naša zemlja prvi novac videti kad partner iz Ujedinjenih Arapskih Emirata počne da prodaje stambene i poslovne kvadrate koje će graditi fazno u narednih šest godina.

Sudeći po rečima sagovornika Politike iz SNS, Srbija bi uložila 66 miliona evra u raščišćavanje dela zemljišta i u pripremu nekoliko potrebnih projekata, a placeve bi bez naknade ustupila partneru, koji će potrošiti oko tri milijarde dolara na izgradnju objekata i naći im kupca. Trećina novca od prodaje izgrađenih kvadrata pripala bi Srbiji.

Prema toj zamisli, koja ne mora biti u konačnom dogovoru, na isti način bi se delilo i zemljište. Naše javno preduzeće „Beograd na vodi”, koje tek treba da se formira, i Eagle Hills Muhameda el Abara osnovaće zajedničko preduzeće.

Vrednost srpskog uloga u budućoj firmi, zemljišta koje dajemo na jednoj od najatraktivnijih lokacija, procenila bi Poreska uprava, navodi sagovornik iz SNS.

Zemljište, koje je sada vlasništvo države, izuzev manjeg dela koji tek treba da bude eksproprisan, bilo bi prepisano na zajedničko preduzeće. U celokupnoj imovini buduće firme, dve trećine vlasničkog udela imali bi Arapi, a ostatak Srbija, kaže naš sagovornik.

Da se o takvoj ideji pregovaralo, predsednik privremenog veća Beograda Siniša Mali nije izričito ni demantovao ni potvrdio. Rekao je za Politiku da je on jedini zadužen za finansijsku stranu pregovora s Emiratima i da su sve ostalo spekulacije, kao i da je previše rano da se odgovara na takva pitanja.

U intervjuu za portal Telegraf Mali je, međutim, potvrdio da je plan da Srbija uloži zemljište, a arapski investitor novac, dok bi se profit delio u procentu o kojem se trenutno pregovara.

Bez odgovora je za sada i pitanje da li je u pregovorima razrešeno hoće li ugovor obavezati investitora da izgradi svih 1,5 miliona stambeno-poslovnih kvadrata u određenom roku.

Zbog toga je važno i da li će svih 90 hektara zemljišta u Savskom amfiteatru biti odjednom preneto u vlasništvo budućoj zajedničkoj firmi ili će se na nju za početak prepisati samo neki placevi.