Argentina ponovo na pragu krize
Argentina je izgleda, dvanaest godina posle bankrotstva, ponovo u ćorsokaku. Nacionalna valuta slabi, cene rastu, narod se deli a politički pokušaji predsednice Cristine Kirchner ovog puta, čini se, da su jalovi.
’Sistem Kirchner’, koji je 12 godina uspevao da opstane, izgleda da se obrušava, piše magazin Slate.
Finansijska tržišta sve više izražavaju skepsu u pogledu argentinske ekonomije, pesos je prešao simboličnu granicu od osam pesosa za jedan dolar, tako da je argentinska nacionalna valuta prošlog vikenda za dva dana izgubila 16 odsto svoje vrednosti, dok je tokom čitave 2013. taj pad bio 23 odsto.
Tolika obrezvređenost pesosa u kratkom roku nije zabeležena još od kraja 2001.
Argentinska vlada je u međuvremenu najavila delimičnu restrikciju kupovine dolara, kako ne bi dolazilo do odliva kapitala.
Domaći analitičari pad vrednosti pesosa tumače opštom situacijom na tržištima zemalja u usponu i slabljenjem njihovih valuta, što je slučaj sa Turskom, Čileom, Brazilom, Rusijom, Južnoafričkom Republikom.
Uzroci degradacije ekonomije niza zemalja u razvoju, prema oceni analitičara, nalaze se u smanjenoj tražnji sirovina u Kini, čiji je privredni rast pao ispod osam odsto, kao u i drastičnom smanjenju priliva kapitala sa Zapada u zemlje u usponu zbog politike ograničenja ekonomskih olakšica koje je uvela Uprava federalnih rezervi SAD (Fed).
Ali, situacija u Argentini dodatno zabrinjiva, jer njena vlada i predsednica sve više odaju utisak da su pritisnuti uza zid a da ne znaju kako bi se odatle izvukli.
Centralna banka Argentine je ubrzala pad zvaničnog kursa pesosa kako bi smanjila razliku u odnosu na kurs na "crnom tržištu". To je sasvim nova strategija za zemlju koja je do sada snažno podržavala nacionalnu valutu.
Sve to utiče na gubitak poverenja investitora i smanjenje konkurentnosti izvoznika, i to u okolnostima u kojima inflacija prema nezvaničnim podacima dostiže 28 odsto a prema zvaničnim 11 odsto.
Devizne rezerve zemlje su u poslednje tri godine pale sa 52 na 29 milijardi dolara.
Argentinski analitičari tvrde da nema prostora za strah od povratka krize iz 2001, jer, kako ocenjuju, trenutna kriza se ogleda u padu kursa pesosa i inflaciji a ne u ogromnom državnom dugu kao što je bio slučaj pre 12 godina.
Međutim, situacija je ozbiljna i komplikovana, jer od ekonomskog sunovrata 2011. Argentina nema više pravo na finansiranje na međunarodnim tržištima. Oko 93 odsto njenog duga je reprogramirano a sedam odsto su otkupili američki spekulativni fondovi koji sada potražuju u celini isplatu duga.
Država, da bi se finansirala, trenutno može jedino da računa na trgovinski suficit koji se ostvaruje najviše izvozom sirovina, pre svega soje, što je bio i ključ oporavka zemlje posle krize iz 2001.
Danas, međutim, izvoz sirovina postaje sve neizvesniji zbog smanjene kineske tražnje.
Argentina se suočava i sa energentskom krizom koja postaje sve ozbiljnija, jer vlasti pribegavaju višečasovnom isključenju struje žiteljima glavnog grada, i to sve u cilju smanjenja rastućeg energetskog trgovinskog deficita.
Sadašnja situacija u Argentini posledica je politike predsednice Kirchner, koja je došla na vlast 2007, posle smrti supruga koji je vodio zemlju od 2003.
Protekle decenije ekonomska politika se svodila na izvoz sirovina koji nije iskorišćen za ulaganje u enegretiku i železnički saobraćaj, već je novac od izvoznih taksi trošen na puko punjenje državnog budžeta, ali i za bogaćenje političke elite.
Mada smatraju da ne postoji opasnost od širenja argentinske krize, analitičari ipak ukazuju da sve zavisi od okolnosti, pre svega od kineskog privrednog rasta, odluka Feda i promena cena sirovina, što ne ide na ruku ovoj latinoameričkoj državi.
Budućnost Argentine je neizvesna. Vlast, bez sumnje, s nestrpljenjem očekuje naredne berbe soje i žitarica kako bi povratila devizne rezerve. Međutim, ne treba očekivati kooperativnost agroindustrije u tom pogledu, jer zbog pada vrednosti pesosa poljoprivrednici žele da što duže sačuvaju rezerve kako bi ih kasnije prodali po povoljnijoj ceni.
Ekonomisti očekuje da će zbog devalvacije pesosa rast cena u Argentini premašiti 30 odsto, i da će se nastaviti odliv kapitala, bez obzira na ograničenje kupovine dolara na maksimalnih 2.000 dolara mesečno.
Foto: Beta/AP
