Zakoni teraju vetrenjače
Najveće mane Srbije su, iz ugla investitora, nestabilan i nepredvidiv zakonodavni okvir na koji utiče često menjanje zakona i njihova nepotpuna primena, saoštila je Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED).
Loša tumačenja, usvajanje zakona po hitnoj proceduri bez pravih javnih rasprava i kašnjenje u usvajanju podzakonskih akata stvara dodatnu neizvesnost.
Nesporno je da Srbija ima nestabilan i nepredvidljiv zakonodavni okvir, da se 69 odsto zakona donosi po hitnim procedurama bez javnih rasprava, i nesporno je kakav problem stvara kašnjenje u usvajanju podzakonskih akata, koje u proseku iznosi 823 dana, kaže potpredsednica UO Naleda i direktor kompanije Continental Wind Serbia, Ana Brnabić.
Međutim, naglašava ona, sasvim je sigurno da vlada može, sa malo volje i truda, da napravi veliki preokret. Prema njenim rečima, uključivanjem udruženja investitora u radne grupe i konsultacijama sa njima postiglo bi se mnogo.
Zakoni bi bili primenljiviji i ređe bi se menjali, investitori bi dobili ono što im najviše treba – stabilnost i predvidljivost, a Srbija više investitora. Samim tim, rizik investiranja u Srbiju bi se smanjivao, cena novca (kredita) bila bi manja, država ne bi morala da izdvaja novac iz budžeta za subvencije, a realizovanih investicija bi bilo više.
U sektoru energetike, napominju u Naledu, pokazalo se da propise menjamo na dve godine ili čak češće.
Kada je reč o obnovljivim izvorima energije Srbija se pojavila na mapi ozbiljnih investitora 2008. godine, kada je napravljena Studija izvodljivosti projekata OIE.
Tada je predloženo da za energiju dobijenu iz vetra podsticajna cena bude 11,5 evrocenti po kilovat času i to je dodatno podstaklo interesovanje ulagača. Međutim, vlada u novembru 2009, sa godinu dana zakašnjenja, donosi Uredbu u kojoj smanjuje predloženu otkupnu cenu sa 11,5 na 9,5 evro centi. U tom trenutku većina investitora koji nisu otišli iz Srbije u tih godinu dana čekanja – odlazi.
Onima koji su ipak ostali, bilo je važno i usvajanje Uredbe o korišćenju poljoprivrednog zemljišta u nepoljoprivredne svrhe. Iako je Zakon o poljoprivrednom zemljištu donet 2009. godine prateća uredba nije ni do danas.
U Ministarstvu poljoprivrede kažu da u zakonu nema roka za usvajanje podzakonskih akata tako da se sa uredbom "ne kasni".
Drugi važan zakon – o planiranju i izgradnji donet je 2009, izmenjen 2011. a novi se očekuje u ovoj godini.
Treći bitan akt – Zakon o energetici, menjao se čak i bržom dinamikom. Uz veliki trud da se u njega prvi put uključi oblast OIE, usvojen je u julu 2011. Na podzakonske akte se čekalo 16 meseci, iako je rok za donošenje bio četiri meseca.
Poslednjeg dana 2012. Zakon o energetici je izmenjen po hitnoj proceduri i tada je rok za izgradnju vetroparkova smanjen sa tri na dve godine.
Investitori koji su najavili da su spremni da u vetroparkove ulože između 700 miliona i milijardu evra nisu bili konsultovani o tome da li je uopšte moguće izgraditi, priključiti, testirati, dobiti upotrebnu dozvolu i energetsku licencu za jednu elektranu od, na primer, 150 megavata za dve godine.
U decembru 2013. godine objavljen je nacrt novog Zakona o energetici i javna rasprava se završila 1. februara, ali će i on sačekati kraj izbora, navodi se u analizi Naleda.
