Neophodna promena odnosa prema preduzetništvu
Pored neophodne promene sveopštih uslova poslovanja, za razvoj preduzetništva u Srbiji je neophodna i promena svesti kako građana tako i javnih delatnika, zajednička je ocena učesnika okruglog stola „Preduzetništvo u Srbiji – nužda ili prilika?“
Rešenje izlaska iz teške ekonomske situacije nisu ni direktne strane investicije, ni država već preduzetništvo i stvaranje novih vrednosti, istakla je Kori Udovički, direktorka Centra za visoke ekonomske studije(CEVES) i bivša guvernerka Narodne banke Srbije.
„Mi ovde čekamo ili strane investicije ili državu. Bujanja evropskog kapitala nema više kao nekada i ne možemo očekivati da ćemo kroz sam ulazak u EU i priliv investicija rešiti probleme. Na primer, strane direktne investicije su pred ulazak Hrvatske u EU činile 1,9% njenog BDP-a.“
Ona je predstavila istraživanje CEVES-a o preduzetništvu u Srbiji i ocenila da bi razvijanje preduzetništva ujedno doprinelo i prilivu stranih direktnih investicija.
„Mi treba da stvaramo preduzetnike, naše Bill Gatesove. Podrška u tom pogledu nisu subvencije već stvaranje uslova i ambijenta. Promena svesti ka preduzetništvu je takođe veoma bitna“ – zaključila je Udovički.
Jedan od parametara promene svesti jesu i motivi građana. Tako prema istraživanju CEVES-a čak 65% građana želi da radi za platu u javnom sektoru, 30% bi pokrenulo svoj biznis, a samo 5% vidi sebe zarađujući platu u privatnom sektoru.
Sa druge strane Martin Knapp, direktor delegacije nemačke privrede u Srbiji, je istakao mogućnosti Srbije u sektoru trgovine o kome i politički sektor mora da povede računa. On je primetio da sada u Srbiji, u odnosu na 2005.godinu, kada je poslednji put bio u Srbiji, ima dosta malih inovativnih kompanija što je ohrabrujuće.
„Postoji dosta prilika u Srbiji. Ono što je važno jeste da se one ozbiljno shvate“ – rekao je Knapp.
Na vezu između psihologije i sociologije sa jedne, i ekonomije sa druge strane, ukazala je Ana Trbović, dekan Fakulteta za ekonomiju, finansije, i administraciju (FEFA). Ona je istakla problem što mladi često podržavaju svesrdnu podršku javnim preduzećima videvši u njima pre svega šansu za zapošljavanjem.
„Na velika privatna preduzeća ne treba gledati kao na zlo, već kao na nešto čemu treba stremiti,“ rekla je Trbović i istakla potrebu za radom na informisanosti preduzetnika, smanjenju opterećenja i parafiskalnih nameta.
Preduzetnike je na okruglom stolu predstavljao Darko Budeč, vlasnik kompanije Buck i višestruki dobitnik nagrada za preduzetništvo koji je označio malo tržište kao najveći problem srpskih preduzetnika. „Savetujem svim preduzetnicima koji su pre nekoliko godina otvorili posao i koji dobro posluju da svoje poslovanje preusmere ka inostranstvu,“ rekao je Budeč .
Na skupu su još govorili Violane Konar-Leacy, rukovodilac projekta Međunarodne finasijske korporacije koja je istakla neophodnost poboljšanja preduzetničkog imidža u Srbiji i Andreas Beikos, direktor Kancelarije evropske investicione banke u Srbiji, koji je pozvao političare u Srbiji na hrabrost u cilju razvijanja malog i srednjeg preduzetništva u Srbiji.
