Pljačka državnih hektara
Iako je prodaja državnog zemljišta zakonom zabranjena, kroz privatizaciju poljoprivrednih kombinata u Srbiji, u privatne ruke prešlo je na stotine hiljada hektara piše list Danas.
Samo u Vojvodini na taj način je otuđeno oko 500.000 hektara obradive zemlje, tvrdi Dejan Ilić iz udruženja Obruč, koji je zajedno sa Vericom Barać, pokojnom predsednicom Saveta za borbu protiv korupcije, to pitanje pokrenuo još 2003. godine.
Zemljište je prodavano privatnim licima najčešće kroz privatizaciju poljoprivrednih kombinata, kada je uz mali procenat društvenog kapitala, obično u vidu zgrade i samo dela zemljišta koje su kombinati kupovali, prodavan i deo zemlje u državnoj svojini.
Kasnije je 2009. godine Zakonom o premeru, kojim se htelo urediti stanje u katastrima, državno zemljište jednostavno samo prepisivano na privatna lica.
Na ovaj način katastri su pogazili sve zakone, pa čak i Ustav koji zabranjuje privatizaciju državne imovine. Nakon toga, mnogi tu zemlju preprodaju strancima, što je takođe zakonom zabranjeno, iako veliki procenat te imovine čini zemljište koje ima svog nekadašnjeg vlasnika koji ga potražuje restitucijom.
Država nema volju da reši problem
Savet za borbu protiv korupcije i Udruženje Obruč prvi put se povodom ovih nezakonitosti 2003. godine obraćaju Agenciji za privatizaciju, čiji je direktor tada bio Mirko Cvetković, i otada traje naša borba za poljoprivredno zemljište.
Direktor, međutim, Savetu za borbu protiv korupcije nakon toga šalje dopis u kojem navodi da smo mi destruktivne snage i da želimo da destabilizujemo privredu Srbije. Ništa, naravno, nije preduzeto povodom ove očigledne pljačke, navodi Dejan Ilić.
Savet se sa istim informacijama i saznanjima obraća i ovoj vladi, 6. decembra 2012. godine, kada je predao kompletan izveštaj o ovom problemu, ali takođe bez ikakve reakcije.
Država bi, samo da hoće i da postoji politička volja, mogla lako da utvrdi koliko je hektara zemlje nestalo iz državnog registra jednostavnim uvidom u katastre. Međutim, do sada ta volja nije demonstrirana, kaže Dejan Ilić i ističe da je u ovom slučaju država najveći gubitnik, jer je izgubila veliki deo svoje imovine.
