Od ponoći – predizborna tišina

Predizborna kampanja za vanredne izbore 16. marta ušla je u završnicu – a predizborna tišina počinje danas u ponoć i trajaće do 16. marta u 20 sati.

Svoje biračko pravo moći će da iskoristi 6.767.324 građana sa pravom glasa i u nedelju odluči ko će biti poslanik u novom skupštinskom sazivu.

Od ponoći je zabranjena izborna propaganda, kako je propisano Zakonom o izboru narodnih poslanika. Predizborna tišina će trajati do zatvaranja birališta, odnosno do 16. marta u 20 sati i podrazumeva zabranu izborne propagande, što je propisano Zakonom o izboru narodnih poslanika.

Tokom tog perioda zabranjena je izborna propaganda preko sredstava javnog informisanja, održavanje javnih skupova i objavljivanje procena izbornih rezultata, slanje poruka biračma i postavljanje propagandnog materijala stranaka na razdaljini manjoj od 50 metara od biračkog mesta.

Od ponoći će biti zabranjeno elektronskim medijima da na bilo koji način propagiraju izborne liste, kandidate ili stranke koje učestvuju na izborima, da iznoše procene rezultata izbora, a ukoliko to ne budu poštavali, Zakon je predvideo kazne. Poštovanje izborne tišine obavezuje i pisane medije, što znači da je zabranjeno oglašavanje lista u oglasnim porukama, njihove oznake, slogani, ime, lik, glas, lično svojstvo kandidata, SMS poruke, ankete, telefonska uključenja.

Ono što nije zabranjeno jeste objavljivanje informacija i oglasnih poruka nadležnih republičkih organa i nevladinih organizacija kojima se građani upućuju u koje vreme i na koji način mogu da glasaju, kao i procene odziva birača, odnosno izlaznost na izbore.

U izbornom danu dozvoljeno je objavljivanje izveštaja o tome kada su i gde glasali nosioci i kandidati sa lista, a njihovih izjava tek po okončanju izborne tišine. Pravila o izbornoj tišini odnose se i na program elektronskih medija emitovan putem Interneta.

Vanredni republički izbori koštaće milijardu i 146 miliona dinara i sredstva su obezbeđena iz budžetske rezerve.

Birališta će u nedelju, 16. marta, biti otvorena u sedam sati ujutru, a zatvorena istog dana u 20 sati, kada i prestaje izborna tišina. Državljani Srbije koji žive u Velikoj Britaniiji i SAD, zbog druge vremenske zone, moći će da glasaju 15. marta od sedam do 20 sati po lokalnom vremenu, a rezultati glasanja na biračkim mestima u inostranstvu ne smeju da budu objavljeni pre završetka glasanja u Srbiji.

Biće otvorena 8.262 biračka mesta u Vojvodini, centralnoj Srbiji i u zavodima za izvršenje zavodskih sankcija, a na Kosovu i Metohiji 90. Glasaće se i na 35 biračkih mesta u 20 država. Biće odstampano ukupno 6.801.161 listića, što čini i obaveznu rezervu od 0,5 odsto od utvrđenog broja birača, a listići će biti na 32 jezičke varijante, pored srpskog i na jezicima nacionalnih manjina. Birački listić biće svetlo plave boje, na A4 formatu, a kontrolni svetlo ljubičaste boje.

Na zbirnom izbornom listiću je 19 lista stranka koalicija i grupa građana. Prva je koalicija okupljena oko SNS, druga koalicija SPS-PUPS-JS, zatim Demokratska stranka Srbije treća, LDP je četvrti, SVM peti, SRS šesta, a URS sedmi. Pod rednim brojem osam biće lista "Sa Demokratskom strankom za demokratsku Srbiju", deveta će biti lista "Dveri – Boško Obradović", a deseta lista SDA Sandžaka – dr Sulejman Ugljanin. Na zbirnoj izbornoj listi 11. mesto imaće koaliciona lista Boris Tadić – Nova demokratska stranka – Zeleni, LSV – Nenad Čanak, Zajedno za Srbiju, VMDK, Zajedno za Vojvodinu, Demokratska levica Roma, a 12. će biti lista "Treća Srbija". Pod rednim brojem 13 biće "Crnogorska partija – Josip Broz", a 14 "Lista nacionalnih zajednica – Emir Elfić". Pod rednim brojem 15 nalaziće se lista "Dosta je bilo – Saša Radulović", 16. će biti "Koalicija građana svih naroda i narodnosti (RDS – SDS)", 17. "Patriotski front – Dr Borislav Pelević",18. "Ruska stranka – Slobodan Nikolić", a lista "Partije za demokratsko delovanje – Riza Halimi" biće poslednja na zbirnom izbornom listiću.

Od 19 lista sedam su manjinske, a od ukupno 3.020 kandidata za poslanika 1.087 ili 36 odsto čine žene, što je i zakonski propisano.

Građani Srbije, koji imaju biračko pravo, mogu u svakom momentu da provere da li su upisani u jedinstveni birački spisak u opštinskoj odnosno gradskoj upravi gde imaju prebivalište ili preko sajta Ministarstva pravde i državne uprave unošenjem matičnog broja. Kada građanin unese svoj matični broj na sajtu Ministarstva pravde i državne uprave, dobiće podatak o broju biračkog mesta i adresi gde treba da glasa po mestu prebivališta.

Ukoliko građanin nije upisan u birački spisak, a stekao je punoletsvo posle zaključenja jedinstvenog biračkog spiska 28. februra, može da se obrati opštinskim i gradskim upravama koje su u obavezi da od trenutka kada se izbori raspišu, sva lica koja stiču punoletsvo sa danom održavanja izbora, upišu u birački spisak.

Ukoliko građanin koji je postao punoletan utvrdi da opštinska ili gradska uprava to nije uradila, treba da se sa određenom javnom ispravom, a to je u tom slučaju izvod iz matične knjige rođenih ili lična karta, obrati opštinskoj upravi po mestu prebivališta.

Tada Ministarstvo vrši promene do 72 sata pre dana određenog za održavanje izbora i sve te promene dostavlja nadležnoj izbornoj komisiji.

Vanredne parlamentarne izbore mogu da prate domaći i strani posmatrači. Centar za slobodne izbore i demokratiju – Cesid jedina je domaća organizacija koja je od RIK tražila i dobila akreditaciju za posmatranje vanrednih parlamentarnih izbora, dok je interesovanje stranih posmatrača znatno veće.

Kada je reč o međunarodnim organizacijama u kojima je Srbija član, posmatrači će biti iz OEBS/ODIHR (OEBS/KDILJP), Parlamentarne skupštine OEBS, Misije OEBS u Srbiji, Parlamentarne skupštine Saveta Evrope.Posmatrači dolaze i iz centralnih izbornih komisija Albanije i Ruske Federacije.

Međunarodna organizacije u kojima Srbija nije član, a RIK je dao akreditacije njihovim delegacijama je Interparlamentarna skupština Zajednice nezavisnih država – IPS ZND. Kada je reč o međunarodnim nevladinim organizacijama, izbore u Srbiji će pratiti Zajednička mreža međunarodnih volontera iz Japana.

I tri ambasade su zatražile i dobile akreditaciju kako bi njihove diplomate pratile izbore – Britanska ambasada, Ambasada Bugarske i Ambasada SAD.