HR: Slobodno tržište nafte na štetu građana?

Liberalizacija tržišta nafte u Hrvatskoj, po svemu sudeći, najviše će ići na štetu potrošača, pošto kompanije više nisu u obavezi da ističu cene goriva na internetu, a ovakvu praksu su "prihvatile" najveće naftne firme u zemlji.

Naftne kompanije su dugo najavljivale da ih državna regulacija maksimalnih cena derivata ograničava u poslovanju i da bi njihovo slobodno formiranje, za svaku pumpu posebno, mehanizmima tržišta, trebalo da donesu i niže cene.

Građani su, sa druge strane, sledom najava trgovaca naftnim derivatima, očekivali da će sada imati pregled cena na svim benziskim stanicama i odlučiti kada i gde se najviše isplati da sipaju gorivo.

Praksa je, međutim, pokazala da će obični građani i tu izvući deblji kraj. Naime, iako su dosad svi trgovci naftnim derivatima na internetu objavljivali cene goriva, to više ne čine. Tako je otpala mogućnost da građani uporede cene.

Operateri benziskih pumpi pravdaju se da ih na objavljivanje cena više ne obvezuje zakon, a građani, navode, cenu mogu saznati na servisnom telefonu ili na samoj pumpi.

Kako su ovu praksu istovremeno počele da koriste sve kompanije iz naftnog sektora na tržišu, barem pet najvećih, nameće se pitanje da li je reč o nelegalnom dogovoru na štetu potrošača, nekoj vrsti kartela.

Stručnjaci za tu tematiku kažu da je samo neobjavljivanje informacije o ceni više sporno sa stajališta zaštite potrošača, jer oni nemaju pravovremenu informaciju o cenama, nego sa stajališta propisa o zaštiti tržišne utakmice.

Naftaši neobjavu koriste upravo da što više onemoguće praćenje od strane konkurencije i time ostvare tržišnu prednost. Što se tiče kartela, neobjava bi mogla biti jako daleka indikacija nekog zabranjenog sporazuma u pozadini, kaže jedan stručnjak za tržište.

U naftnim kompanijama se pozivaju na novi Zakon o tržištu nafte i naftnih derivata. Dinamika promene cena nije definisana, nego je usklađena s tržišnim uslovima i promenama, baš kao što je i praksa u većini zemalja Evropske unije, kažu u Ini.

Sličan stav imaju i u Lukoilu, gde ističu kako je, s obzirom na to da najviše maloprodajne cene goriva više ne uređuju zakonski propisi, već tržište i principi konkurentnosti, prestala i njihova obaveza isticanja cena na internetu.