Problem za preko milion korisnika prilikom prenosa brojeva fiksne telefonije

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Problem za preko milion korisnika prilikom prenosa brojeva fiksne telefonije

    U Srbiji će od 1. aprila biti moguća promena operatera fiksne telefonije, čime se u potpunosti liberalizuje domaće tržište telekomunikacija, istakli su predstavnici Ministarstva trgovine i telekomunikacija na BIZLife okruglom stolu Perspektive IT i telekomunikacija u Srbiji. S druge strane oko 700.000 korisnika ostaće bez usluge ADSL-a ukoliko reše da promene operatera, dok 540.000 korisnika neće moći da izabere novog operatera jer su priključeni na analogne i stare digitalne sisteme. 

    Stefan Lazarević, državni sekretar u Ministarstvu trgovine i telekomunikacija, podsetio je da telekomunikacije imaju znatan uticaj na razvoj privrede same države, na bruto društveni proizvod, kao i na modernizaciju privrede, naglašavajući da je veliki broj najrazvijenijih država prepoznao ulaganje u telekomunikacije kao jedan od mehanizama za izlazak iz ekonomske krize.

    On je napomenuo da se novi Zakon o elektronskim komunikacijama može očekivati 2016. godine i da će u potpunosti biti usaglašen sa regulatornim okvirom EU, kao i da će se do kraja definisati manjakavosti koje sada eventualno postoje. Lazarević je takođe naglasio da ovo predstavlja jedan od najzdravijih sektora, a da problemi koji se eventualno javljaju dolaze iz drugih sektora i zakona.

    Da je sve spremno za prenos fiksnih brojeva telefona iz mreže jednog operatera u drugu, potrvdio je i Milan Janković, direktor Republičke agencije za elektronske komunikacije, navodeći da su izvršena sva neophodna testiranja.

    “Svi do sada izvršeni testovi pokazuju da je usluga spremna, a ukoliko dođe do određenih problema, oni će se ispravljati u hodu”, istakao je Janković.

    Direktor Operacija u Orion telekomu, koji nije potpisao Protokol o implementaciji Pravilnika o prenosivosti broja, Ivana Bojović, kazala je da je ta kompanija tehnički i komercijalno spremna za uslugu prenosa broja u fiksnoj telefoniji, ali da nisu spremni da stave potpis na nešto što može da bude bolje i navela nekoliko problema koji se mogu pojaviti.

    Prema njenim rečima, prvi problem odnosi se na ukidanje ADSL ukoliko korisnik želi da prenese broj iz jedne mreze u drugu, a takvih korisnika je oko 700.000. To, kako je objasnila, znači da će oni koji žele da iskoriste pravo da prenesu broj izgubiti mogućnost da koriste ADSL, što nije "prava liberalizacija tržišta". Bojović je navela da se problem može rešiti tako što bi ADSL bio samostalna usluga, što se, prema njenim rečima, može regulisati za jedan dan.

    Milan Janković je istakao da je korišćenje ADSL-a komercijalna stvar operatora, pri čemu bi se menjala njihova standardna ponuda ukoliko se to pokaže kao značajan problem.

    Direktor RATEL-a je podsetio da je prema preliminarnim podacima u 2013. godini bilo oko tri miliona fiksnih korisnika, i da se ne može predvideti broj prenetih brojeva, jer postoji devet operatora od kojih neki već imaju licencu. U svakom od segmenata sektora korisnici imaju mogućnost da izaberu operatora, istakao je Janković i naglasio da su operateri bili upoznati sa činjenicom da se Pravilnik ne odnosi na dodatne usluge.

    Direktor Operacija u Orion telekomu istakla je i da dodatni problem predstavlja  to što određene numercije Telekoma Srbija ne podržavaju portabilnost brojeva.

    Direktor Sektora za regulatorno pravni-okvir Telekoma Srbija Slobodan Terzić rekao je da oko 540.000 korisnika neće biti u mogućnosti da prenese broj u drugu mrežu, jer su priključeni na analogne i stare digitalne sisteme.

    On je objasnio da svaki korisnik dolazi kod operatora kod koga želi da pređe, podnosi zahtev, koji se potom prosledi u centralnu bazu i ona vrati informaciju da li taj broj može ili ne može da se prenese.

    "Bili bismo srećni kada bi neki od operatora ušao u mesto gde postoji analogni sistem i investirao u pristupnu mrežu i komutacione sisteme i tako učestvovao u ravnomernom razvoju države", naglasio je Terzić.

    On je dodao da Telekom Srbija svake godine investira i pokušava da smanji taj broj, ali to je vezano za obim investicija koji je ograničen.

    Kada je reč o ADSL-u, Terzić je predočio da postoji mogućnost da operatori od Telekoma Srbije iznajme lokalnu petlju, odnosno veze koje idu bakarnim kablovima, i da tako pružaju tu uslugu korisnicima. Takođe, kako je naveo, svaki korisnik koji prenese broj kod nekog kablovskog operatora, taj operator će mu preko pristupne mreže omogućiti telefonski servis, kao i sve druge dodatne servise televiziju, internet…
    Po preliminarnim procenama Ratela, u Srbiji u 2013. godini bilo je oko tri milona priključaka fiksne telefonije

    PERSPEKTIVE IT U SRBIJI

    U okviru drugog panela “Perspektive IT u Srbiji” BIZLife okruglog stola, Nebojša Vasiljević, pomoćnik ministra trgovine i telekomunikacije, istakao je da je u Srbiji primetan pozitivan trend razvoja IT industrije, kao i da je vidljiv i napredak u razvoju e-uprave. Najviše administrativnih prepreka, prema njegovoj oceni, ima u oblasti prekograničnog elektronskog poslovanja, usled drugačije dinamike komunikacije, prenosa novca i oporezivanja.ž i istakao da se sa Narodnom bankom Srbije radi na rešavanju problema naplate preko servisa PayPal.

    Dušan Stojanović, direktor Uprave za Digitalnu agendu kazao je da Upravu u naredna tri meseca čekaju razgovori sa Ministarvom finansija kako bi se rešila još uvek otvorena pitanja elektronskog plaćanja na portalu e-uprave, koje je u tehničkom smisluu završeno.

    “U narednom periodu svi servisi portala e-uprave trebalo bi da se prevedu u elektronsku formu kako bi građanima bili dostupni sa bilo koje lokacije”, naveo je Stojanović i ocenio da e-servis nije potpun ako građanin mora bilo gde da ode nešto da plati, a ne može se očekivati ni da svi koriste mobilno bankarstvo.

    Njihova je želja, dodao je on, da portal pruži kompletnu uslugu i zbog toga su uložili značajna sredstva i tehnički omogućili, doduše u probnoj fazi, plaćanje sa tri vrste kartica.

    "U dogovoru sa ova tri kartičarska brenda sveli smo provizije na minimum, ispod jedan odsto, i sa njima dogovorili jedinstvenu strategiju naplate tih provizija koja će biti jedinstvene za bilo koji brend kartice", naveo je Stojanović.
    Kao problem koji trenutno postoji naveo je to što se trenutno ne može izabrati banka prihvatilac usluge. Neophodno je sporvesti tender i nije jednostavno da se postigne dogovor koja će ga institucija u okvru državne uprave sprovesti i izabrati banku prihvatioca usluge. Nakon toga neće postojati ni jedan razlog da ne počne plaćanje na portalu e-uprave sa karticama, istakao je Stojanović.

    Miloš Pavlović, direktor IT Sektora Eurobanke, istakao je da svaka banka izdvaja značajna sredstva za elektronsko bankarstvo.

    „Banke su prepoznale uticaj informacionih tehnologija u bankarstvu, a neke IT žele da predstave i kao nosilac svoje ponude. Eurobank je inače sama razvila mobilnu aplikaciju za sve tri platforme, ali u Srbiji još uvek nije dovoljno zaživoe taj deo tehnologije kojim će mobilni telefon biti i sredstvo plaćanja, iako se ide u tom pravcu“, objasnio je Pavlović.

    Kada se govori o elektrosnkom poslovanju u Srbiji, ono što je neophodno i izuzetno bitno je edukacija sektora malih preduzeća, istakao je Ivan Lacković, direktor kompanije Halcom. Lacković je takođe naglasio kada se radi o elektronskim fakturama da su uštede značajne, jer ovaj automatizovan proces obrade donosi značajne uštede i da elektronsko poslovanje svakako ima svoje prednosti.

    What's your reaction?

    developed by Premium Factory. | powered by Premium Hosting
    Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE