Kad i porezi rade u korist najbogatijih

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Kad i porezi rade u korist najbogatijih

    Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj založila se za promenu poreskih zakona u najrazvijenijim zemljama kako bi se smanjio rastući jaz u prihodima između najbogatijih ljudi i ostatka stanovništva.

    Prihodi pre naplate poreza za jedan odsto najbogatijih ljudi u većini članica OECD povećao se u prethodne tri decenije. Na primer u prethodnih 30 godina na jedan odsto najbogatijih Amerikanaca je otišlo 47 odsto rasta prihoda.

    Prihodi najsiromašnijih domaćinstava nisu održali korak s ukupnim rastom prihoda, tako da mnogima sada prihodi nisu veći nego sredinom 80-ih, navodi se u novoj analizi OECD.

    Kada se izuzme jedan odsto najbogatijih, stopa rasa prihoda je značajno manja u mnogim zemljama, zbog čega mnogi imaju osećaju da se njihovo imovinsko stanje ne povećava u skladu s ekonomskim rastom.

    Kriza iz 2008. je samo privremeno zaustavila ovaj trend, a od 2010. realan prihod najbogatijeg procenta stanovništva povećao se za četiri odsto, dok je ljudima koji čine donjih 90 odsto stanovništva s nižim primanjima prihod stagnirao.

    OECD navodi da su poreskim reformama u skoro svim članicama te organizacije u prethodnih 30 godina značajno smanjeni porezi na lična primanja – prosečna stopa pala je sa 66 odsto iz 1981. na 43 odsto u 2013, što se povezuje s povećanjem prihoda najbogatijih.

    Drugi porezi koje plaćaju najbogatiji ljudi takođe su smanjeni, porezi za korporacije su smanjeni sa 47 na 25 odsto u proseku, dok je porez na prihod od dividendi pao sa 75 na 42 odsto.

    U SAD udeo jednog odsto najbogatijih u ukupnim prihodima, skočio je s osam odsto iz 1981. na oko 20 odsto 2012. Isti fenomen zabeležen je u Velikoj Britaniji gde je za 30 godina jedan odsto najbogatijeg stanovništva povećao udeo u ukupnim prihodima sa šest odsto na oko 14 odsto, a u Nemačkoj je u tom periodu njihov prihod porastao sa 10 na 13 odsto.

    OECD navodi da čak i u zemljama gde postoji ravnopravnija raspodela primanja, poput Finske, Norveške i švedske, udeo u rastu prihoda jedan odsto najbogatijih se povećao za 70 odsto, na oko sedam do osam odsto. S druge strane, udeo najbogatijih u ukupnom rastu prihoda najmanje je rastao u Francuskoj, Holandiji i španiji.

    What's your reaction?

    developed by Premium Factory. | powered by Premium Hosting
    Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE